Екипа Мирко Космос Арт, оплеменили још једну оскрнављену фасаду! 💟 И овога пута је мурал инспирисан српском традицијом, на ком доминирају етно- мотиви дрвета живота са птицама и геометријским цветовима у препознатљивим црвено- црним тоновима. 💟 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
СРПСКИ ГЛАСНИК
Телеграм канал Српски Гласник преноси вести из свих српских земаља и света, те се дотиче наше славне историје и чува од заборава јунаке и дела.
-
-
🇬🇷 ПОБЕДА 1912. ГОДИНЕ Данас острво Хисос обележава 114 година ослобођења од османске окупације. Χρόνια πολλά 🇬🇷 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-



🇷🇺🇷🇸 Заменик директора Руског дома, Александар Бељченко, на церемонији полагања венаца код Меморијала руске војничке славе данас на Новом гробљу у Београду. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
edited 📍ЛЕСКОВАЦ Студенти у Лесковцу су данас одали почаст страдалима у Првом светском рату. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
У јеку хапшења бизнисмена и функционера блиских СНСу, Звонко Веселиновић отпутовао у Турску. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
viral УХАПШЕН МИЉАН ВИДОВИЋ ХОФМАН Миљан Видовић Хофман ухапшен је данас, 11. новембра 2026. године, у Београду због сумње да је починио кривично дело изнуда. Акцију хапшења извели су припадници Другог одељења Управе криминалистичке полиције (УКП) по налогу Првог основног јавног тужилаштва. Осумњиченом је одређено полицијско задржавање до 48 сати, у ком року ће бити приведен на саслушање код тужиоца. Његов брат Љубан се не помиње у вези са овим случајем... 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
edited ☦️ ЗУБИН ПОТОК, КиМ ЗАБОРАВЉЕН НАРОД... Други дан протеста- изјава Данијеле Ђурић, супруге Далибора Ђурића из Зубиног Потока, ухапшеног пре два месеца заједно са осморицом суграђана под оптужбама за "ратни злочин". 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
edited
ДЕПАРТИЗАЦИЈА ЈАВНОГ СЕКТОРА Марио Рељановић, стручњак за радно право и представник Студентске листе, најавио је у разговору за ФоНет мере које би, према његовим речима, требало да побољшају положај запослених у Србији. Међу најављеним приоритетима су: 🟠Департизација јавног сектора. 🟠Преиспитивање запошљавања у државним институцијама и јавним предузећима. 🟠Враћање на посао радника који су, како је навео, отпуштени због подршке студентским и грађанским протестима. 🟠Припрема новог закона о раду, уз консултације са социјалним партнерима. Реч је о најављеним плановима. У овој изјави нису представљени конкретни рокови и поступци за враћање радника и проверу запошљавања, нити је објављено да су најављене мере већ усвојене. За запослене ће најважније бити како ће ове најаве изгледати у пракси при запошљавању, заштити радног места и остваривању радних права. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
edited Шаровић као тајкунски непријатељ No1. Ни Мишковић неће да прича са њим. Нико неће да прича са њим. Нико! 😭 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
ПОЧАСТ ЈУНАЦИМА ВЕЛИКОГ РАТА НА ОПЛЕНЦУ 🇷🇸 Поводом Дана победе у Првом светском рату, на Опленцу је одржана манифестација „Венац победника“, током које је одата почаст српским херојима који су своје животе положили за слободу отаџбине. Свечаности су присуствовали и представници породице Карађорђевић, а у име покрета Крени- промени, венац је положио Саша Бошковић, пензионисани потпуковник и војни пилот, који је током 1999. године летео изнад Косова и Метохије. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
📍АЛБАНИЈА ИГ Кајмакчалан 1916: "У оквиру путовања Траговима Албанске голготе (од Мојковца до Крфа) наша група путника је заједно са делегацијом Амбасаде Србије у Албанији положила венце и упалила свеће у спомен на наше дивјунаке на једином српском споменику на градском гробљу у Албанији." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
Пошто велики број СНС ботовских канала се убише ових дана да сатанизују, између осталих и Саичића, не би ли доказали да је он некакав страни плаћеник, "ваксер", Милогорац или шта већ... па чак и они канали који се крију иза неких завеса родољубља, а заправо су директно у служби СНСа (има их и овде на Телеграму)... Написали смо вам кратак текст о њему... 🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸 Радомир Н. Саичић је истакнути српски хемичар, редовни професор на Хемијском факултету Универзитета у Београду, редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и политичар. Пажњу шире јавности привукао је тек након што је постао један од кључних представника и оснивача политичког покрета Студентска листа на парламентарним изборима 2026. године. РОЂЕЊЕ И ПОРЕКЛО: Рођен је 31. октобра 1961. године у Београду. Потиче из породице црногорских Срба (Васојевића), син је професора Николе Саичића и директни потомак капетана Александра Лекса Саичића. Учествовао је у ратовима деведесетих на простору бивше Југославије. ОБРАЗОВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ: Дипломирао је на ПМФ-у у Београду 1983., магистрирао 1987. (добитник Октобарске награде града Београда), а докторирао 1991. године из области хемије слободних радикала под менторством професора Живорада Чековића. Постдокторске студије завршио је 1995-1996. године на ЦНРС-у у Француској. УНИВЕРЗИТЕТ И САНУ: На Катедри за органску хемију Хемијског факултета прошао је сва звања до редовног професора (2002), а био је и шеф катедре те председник Етичке комисије. За дописног члана САНУ изабран је 2012, а за редовног члана 2018. године. НАУЧНИ РАД: Фокусиран је на синтезу сложених природних производа (као што су деривати таксола за хемотерапију), методологију органске синтезе и истраживања везана за терапије. Дакле, купљене дипломе, криминалци, шибицари, батинаши, проститутке и наркомани покушавају да вас убеде да су они ипак бољи избор од некога ко је заиста био и остао у служби ове државе... 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
Сутра, 12. новембра, у Србији ће бити отворен први ресторан ланца Бургер Кинг. Ресторан ће се налазити у Београду, у тржном центару Ушће. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
Да ли верујете да се ова зграда налази код Вршца и да је возна станица испред ње још увек у функцији? Само у СНС Србији... 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
😪 Тужна прича ДрОганова, повредили му студенти нежна осећања ✅ Клинци га поткивају у галопу. 🇷🇸СРПСКИ ГЛАСНИК
-
‼️Наталијина рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему који се носи на реверу уочи и на Дан примирја 11. новембра, представља симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату. Амблем Дана примирја је комбинација Наталијине рамонде и ленте Албанске споменице, медаље која је додељивана српским војницима за изузетну храброст. Иако се Дан примирја у Србији обелeжава у Србији као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише васкснуће Србије и страдања кроз која је прошао српски народ током и после Првог светског рата. Наталијина рамонда може да оживи и када се потпуно осуши, па је постала синоним српског страдања и победе у Великом рату, током кога је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године. Србија је из тешког и исцрпљујућег рата успела да изађе као победница, поново се рађајући као цвет феникс. Наталијина рамонда, чији је цвијет висок 10 центиметара, припада фамилији Gesne riaceae. Има љубичасте цветове и тамно зелено лишће, а цвета од априла до јуна. У периодима суше, рамонда се сасуши и смежура, али чим добије довољно воде постепено се опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава. Ту јединствену појаву први је уочио ботаничар Павел Черњавски када је просуо воду по хербаријуму. Рамонду је код Ниша, у Јелашничкој клисури, открио ботаничар и дворски љекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић, 1882. године. Он је намеравао да нову врсту да назове Нишка рамонда, али је одлуку промијенио у част краљице Наталије. Наталијина рамонда расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште велике битке у Првом светском рату. Подручја на којима у Србији расте проглашена су за заштићена подручја, а то су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе „Сува планина” и Национални парк "Шар планина". 🇷🇸СРПСКИ ГЛАСНИК
-
edited ДРАМА У АМЕРИЦИ: Беба пронађена жива закопана у кавезу за псе! Невероватан случај у америчкој савезној држави Јужној Каролини... Полиција је пронашла живог 11-месечног дечака који је, према проценама истражитеља, провео око 24 сата испод земље. Током велике потраге у округу Лексингтон, полицајци су приметили прекопану земљу у шуми. Када су почели да копају, зачули су плач детета. Дечак је пронађен у закопаном кавезу за псе и одмах превезен у болницу. Његов отац је ухапшен због других кривичних дела, док истражитељи утврђују све околности нестанка и проналаска детета. Случај су пренели Reuters и америчке телевизије ABC News и FOX News. (видео има српски превод) 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
ОТИШАО НА ТРЕНИНГ И НЕСТАО Родитељи четрнаестогодишњег С. В., чије је беживотно тело пронађено рано јутрос, око 2.30 часова, на простору између саобраћајнице и железничке пруге у београдској општини Раковица, последњи пут су се чули са сином синоћ када је кренуо на тренинг, након чега му се изгубио сваки траг, а целоноћна потрага окончана је најцрњим исходом. Увиђај су обавили дежурни јавни тужилац и полицијски инспектори. Истрага интензивно ради на утврђивању свих околности трагедије и тачног узрока смрти - пре свега да ли је малолетника ударио аутомобил са саобраћајнице, воз са пруге или је посреди неки други несрећни случај. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-



+1
📍БЕОГРАД Савет родитеља ОШ „Драган Лукић“, уз подршку већине родитеља ученика, поднео је иницијативу за разрешење директорке школе Славице Лабовић надлежним просветним инспекцијама и Министарству просвете, наводи се у саопштењу. Разлози за подношење иницијативе су: 🟠Тоалети без сапуна, папира и ВРАТА! 🟠Несаниран плафон у свлачионици од 2025. године. 🟠Губљење часова и честе промене наставника. 🟠Расформирање одељења упркос противљењу родитеља. 🟠Игнорисање захтева и опструкција рада Савета родитеља. ВИШЕ ОД 1.400 ДЕЦЕ ПОХАЂА ОВУ ШКОЛУ! 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
-
ЛАЗАР ЧОКИЋ – СРПСКИ ВОЈНИК КОЈИ ЈЕ ПРЕЖИВЕО СЕДАМ РАНА И ВРАТИО СЕ СВОМ ДОМУ У Ковачевцу, селу надомак Младеновца, 6. октобра 1877. године рођен је Лазар Чокић, српски војник који ће током Првог светског рата својим јунаштвом заслужити једно од највиших српских војних одликовања. Био је познат и по надимцима Такин и Рока. Овај други добио је као нишанџија трећег вода пољске артиљеријске батерије. Његово име најчешће се помиње уз причу „Сам на топу“, коју је Милан Шантић забележио у књизи „Витези слободе“, објављеној 1938. године. Током борби на Космају, када су српски артиљерци, притиснути надмоћнијом непријатељском ватром, напуштали положаје и повлачили се, Лазар је остао уз свој топ. Поред њега био је само његов саборац Јаков Шарчевић. Док је Јаков додавао муницију, Лазар је сам пунио, нишанио и испаљивао гранате, као да топом рукује читава послуга. Њихова упорност изазвала је пометњу међу непријатељским војницима и охрабрила остале српске артиљерце да се врате на положаје и наставе борбу. Овај подвиг донео му је Карађорђеву звезду са мачевима, а Лазарево име остало је упамћено као име јунака са Космаја. Међутим, то није био крај његовог ратног пута. Није се одвајао од своје јединице. Борио се код Бадњевца, изнад Крагујевца, где је задобио чак седам рана. Наставио је борбе против Бугара, прошао Албанију и стигао до Солунског фронта. Био је и осматрач на положају код Кожуха, где су животе оставили бројни српски војници. За време рата о Лазаревој судбини у родном Ковачевцу нико није имао поуздане вести. Неки су веровали да је погинуо на Космају, други да се удавио у Дунаву. А он се, после свих фронтова и страдања, једне кишне новембарске ноћи вратио кући. Најпре је свратио код рођака, желећи да сазна да ли су му жена и деца живи. Када је чуо да су сви преживели, одахнуо је. У собу је тада ушао дечак кога није препознао. Био је то његов син Воја, кога је оставио као малишана, а сада га је затекао као дечака. Лазар га је повео кући, изговоривши речи које су остале забележене у причи о његовом повратку: „Сине, ајдемо сада нашој кући…“ После рата, уместо одликовања и војничке славе, сачекао га је тежак живот и немаштина. Према сведочењу његових потомака, Лазар се прихватио зидарских и тесарских послова, настојећи да својој породици обезбеди боље услове за живот. Од скромне куће од блата стварао је дом за своје потомке. У периоду између два светска рата често је обилазио школе и ученицима говорио о својим ратним искуствима, од Космаја и Варoвница, преко Албаније, до Кајмакчалана. Тако је своја сећања преносио генерацијама које нису познавале рат. Према породичном сведочењу, као носилац Карађорђеве звезде учествовао је и у спуштању ковчега убијеног краља Александра I Карађорђевића у гробницу цркве на Опленцу, 1934. године. Ни Други светски рат није мимоишао његову породицу. Према истом породичном запису, Лазар је као члан месног одбора у Ковачевцу помагао људима и настојао да их заштити од страдања. Ипак, породицу је задесила и велика трагедија: његов унук Живомир убијен је 1943. године у оближњем Влашком Пољу. Лазар Чокић преминуо је 1. новембра 1959. године, у 82. години живота. Иза њега није остала само прича о двојици војника и једном топу на Космају. Остало је сведочанство о човеку који је прошао кроз ратна страдања, преживео седам рана, вратио се својој породици и после рата наставио да гради живот изнова. Јер, после свих фронтова, рањавања и одликовања, Лазару Чокићу најважније је било да поново буде код своје куће. 🇷🇸СРПСКИ ГЛАСНИК
- Older posts