‼️Наталијина рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему који се носи на реверу уочи и на Дан примирја 11. новембра, представља симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату. Амблем Дана примирја је комбинација Наталијине рамонде и ленте Албанске споменице, медаље која је додељивана српским војницима за изузетну храброст. Иако се Дан примирја у Србији обелeжава у Србији као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише васкснуће Србије и страдања кроз која је прошао српски народ током и после Првог светског рата. Наталијина рамонда може да оживи и када се потпуно осуши, па је постала синоним српског страдања и победе у Великом рату, током кога је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године. Србија је из тешког и исцрпљујућег рата успела да изађе као победница, поново се рађајући као цвет феникс. Наталијина рамонда, чији је цвијет висок 10 центиметара, припада фамилији Gesne riaceae. Има љубичасте цветове и тамно зелено лишће, а цвета од априла до јуна. У периодима суше, рамонда се сасуши и смежура, али чим добије довољно воде постепено се опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава. Ту јединствену појаву први је уочио ботаничар Павел Черњавски када је просуо воду по хербаријуму. Рамонду је код Ниша, у Јелашничкој клисури, открио ботаничар и дворски љекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић, 1882. године. Он је намеравао да нову врсту да назове Нишка рамонда, али је одлуку промијенио у част краљице Наталије. Наталијина рамонда расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште велике битке у Првом светском рату. Подручја на којима у Србији расте проглашена су за заштићена подручја, а то су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе „Сува планина” и Национални парк "Шар планина". 🇷🇸СРПСКИ ГЛАСНИК