Руски дом у Београду

@russkydomserbia · education · Russian · active

Вести о активностима Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, као и активностима агенције Россотрудничество и Руске Федерације у области међународне хуманитарне сарадње.

Subscribers 5.6K Subscribers, last 30 days: 5.6K → 5.6K −10 24h · −10 7d
Reach per post (ERR) 13.4%745 avg views
Posting 2.8/day last 10 hours ago
Reactions per 1K views 55.4 ❤ 👍 ❤‍🔥
  1. +6

    🇷🇺🎓🇷🇸 „Било је изнад свих очекивања“: учесници програма InteRussia STEM поделили утиске са стажирања у Москви 🤝 У Руском дому у Београду одржан је сусрет са учесницима међународног програма InteRussia STEM — Маријаном Јеремић и Илијом Ђорђевићем из Србије. Они су поделили утиске са стажирања у Москви и испричали шта им је током путовања остало у најлепшем сећању. 💬 „Много смо путовали по Европи, али нисмо очекивали да ћемо у Москви бити дочекани на тако високом нивоу. Било је изнад свих наших очекивања“, испричали су Маријана и Илија. 🏙 На њих је посебан утисак оставила Москва — њена величина, лепота и висок ниво аутоматизације. Ипак, највреднијим делом путовања показало се професионално искуство. 🔬 На платформи Сколтеха српски студенти су у међународним тимовима радили на развоју нових медицинских и инжењерских решења. Ипак, најзначајнијим резултатом стажирања сматрају људе које су упознали у Москви: нове пријатеље, професионалне контакте и жељу да наставе образовање и научно усавршавање у Русији. 💬 „Из Москве смо понели много лепих познанстава и велику жељу да се вратимо и наставимо сарадњу са руским колегама“ , истакли су учесници. ‼️ На крају сусрета Илија и Маријана посетили су нову изложбу „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“ која траје у Руском дому до краја ове године. ❤️ Сусрет у Руском дому био је прилика да се поново присете најлепших тренутака стажирања и поделе своја искуства са другим младим људима заинтересованим за образовање, науку и међународне могућности.

  2. 🇷🇺🎨🇷🇸 „Дах руске провинције“ — изложба Гузељ Перовић у Сремским Карловцима ✨ Позивамо вас на свечано отварање изложбе „Дах руске провинције“ уметнице Гузељ Перовић, које ће уједно бити и затварање летње сезоне у галерији „Видиковац“! 📅 17. октобар 2026. године 🕓 16.00 часова 📍 Културна станица „Видиковац“, Сремски Карловци 🖼 Изложба пружа прилику да кроз уметнички поглед упознамо атмосферу, лепоту и особености руске провинције. 🪗 Музички програм вечери употпуниће познати руски виртуозни хармоникаш Алексеј Микитенко. 🤝 Догађај се реализује у сарадњи са Руским научним институтом, организацијом руских сународника „Мрежа пројеката СЛОГА“ и Руском домом у Београду. 🌟 Дођите да заједно обележимо завршетак летње сезоне у галерији „Видиковац“ уз уметност, музику и дружење! ❤️ Добро дошли!

  3. 🇷🇺🇷🇸 Путовање са смислом: школарци са Јамала у Београду 🤝 У Амбасади Русије у Србији 12. октобра одржан је срдачан и пријатељски сусрет руских дипломата са 11 ученика дипломатских одељења из руских градова Салехарда и Нојабрска из Јамало-Њењецког аутономног округа у Западном Сибиру, који у својим школама и гимназијама уче српски језик. 💬 Ученици су поделили утиске о путовању и испричали које су школе и гимназије посетили у Србији. Министар саветник Александар Конанихин упознао их је са историјом Србије, вишевековним везама наших земаља и специфичностима дипломатске службе. 🏛 Богат програм посете настављен је обиласком Руског дома у Београду. Шефица одељења за културу и образовање Олга Голубева представила је ученицима историју и делатност Руског дома, његове пројекте и значајну улогу у развоју хуманитарне сарадње и јачању културних веза између Русије и Србије. 📚 Током посете ученици су имали прилику да упознају и др Јулију Шапић, ауторку уџбеника српског језика по којем уче у својим школама. 🕊 Посебно интересовање изазвала је изложба „ЗА ДРУГОВЕ СВОЈЕ: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата и руског добровољачког покрета“, посвећена руским добровољцима који су учествовали у Српско-турском рату 1876–1878. године. 🎓 Током боравка у Србији ученици су посетили и гимназије у Новом Саду, Београду и Сремским Карловцима, а учествовали су и у образовном програму у Алексиначкој гимназији, где су имали прилику да разговарају са вршњацима и боље упознају српски образовни систем. ❤️ Оваква путовања помажу младима да упознају културу и историју суседних земаља, стекну нове пријатеље и јачају хуманитарне везе између Русије и Србије.

  4. edited

    🇷🇺📽🇷🇸 Премијера документарног филма „На позив руског срца“ у Руском дому у Београду 📅 Четвртак, 15. октобар 🕖 19.00 📍 Руски дом у Београду, Краљице Наталије 33 🤓 СРПСКИ ТИТЛОВИ 🎥 Позивамо вас на премијерну пројекцију за ширу публику документарног филма познатог руског редитеља Виталија Бузујева — „На позив руског срца“, у продукцији телевизијског канала RT Doc. ⚔️ Филм је посвећен подвигу 4.500 руских добровољаца који су учествовали у Српско-турском рату 1876. године, борећи се за ослобођење Србије. 🏛 Филм је први пут приказан почасним гостима 5. октобра, на отварању изложбе „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“ у Руском дому. 🎤 На отварању изложбе филм је представио директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, који је заједно са директорком Руског научног института, професорком др Ирином Антанасијевић, био један од истакнутих учесника у филму. 🎬 Сада ће сви заинтересовани имати прилику да погледају филм и упознају се са историјом храбрости, пожртвованости и братства руског и српског народа. 🤗Улаз је слободан! Добро дошли!

  5. 🇷🇺🏆🇷🇸 Драги пријатељи! Гласајмо за БОШКА КОЗАРСКОГ и путописни серијал „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ” који је на корак је да добије престижну међународну награду „Евроазија”! 🎥🎒😎 Серијал се се снима од 2022. године у сарадњи са Руским домом! ‼️Подржимо заједно српског кандидата у номинацији „Пријатељ Русије”: https://vote.premiyaevrazia.su/nomination/262

  6. +6

    🇷🇺 🎼 🇷🇸 Дани Руског националног музеја музике у Руском дому у Београду ✨ У Руском дому у Београду 7. и 8. октобра одржани су програми посвећени руској музичкој култури, уз учешће генералног директора Руског националног музеја музике, заслужног уметника Руске Федерације др Михаила Бризгалова. 🖼 Првог дана свечано је отворена изложба „Чајковски. Срећа је бити уметник“, која представља живот и стваралаштво великог руског композитора из угла његовог схватања уметничке мисије — служења земљи и друштву сопственим талентом. 📚 Изложба обухвата десет тематских целина и прати приближно три деценије живота Чајковског, од почетака музичког образовања до његовог последњег концерта. Посетиоци имају прилику да виде рукописе, писма, фотографије, документа и концертне програме из фондова Руског националног музеја музике, као и да путем QR кодова преслушају архивске снимке познатих композиција. 🎹 Свечано отварање изложбе 7. октобра употпунио је концерт лауреата међународних такмичења: др ум. Јулије Казанцеве (клавир), Јекатерине Иваненко (виола), Ане Иваненко (клавир) и Алексеја Микитенка (хармоника дугметара). У њиховом извођењу прозвучала су дела Петра Чајковског, Сергеја Рахмањинова и Георгија Свиридова. 🎤 Другог дана, 8. октобра, др Михаил Бризгалов одржао је предавање „Руска музика: странице историје“, посвећено развоју руске музичке уметности од средине XIX века до данас. 🎼 Кроз занимљиве приче, историјске чињенице и анегдоте, публика је имала прилику да ближе упозна живот и стваралаштво великих руских композитора — Михаила Глинке, Петра Чајковског, Сергеја Рахмањинова, Сергеја Прокофјева и Родиона Шчедрина. 🇷🇸 🤝 🇷🇺 Посебан део предавања био је посвећен историји настанка „Српско-руског марша“ Петра Иљича Чајковског, дела које је композитор написао 1876. године поводом учешћа руских добровољаца у Српско-турском рату. Др Бризгалов је детаљно представио околности настанка композиције, повезујући музичку историју са догађајима који су обележили српско-руске односе. 📸 🎧 Предавање је било праћено фотографским материјалима и аудио-снимцима из фондова Руског националног музеја музике, што је публици омогућило да на посебан начин доживи богато руско музичко наслеђе. 🎻 Музички програм друге вечери извели су студенти Московског државног конзерваторијума „Петар Чајковски“: сопран Арина Вервекина, кларинетиста Михаил Филимонцев и пијаниста Максим Мирославски. 🤝 🏛 Осим тога, др Михаил Бризгалов, заједно са музичарима и заменицом директора Руског научног института у Београду Олгом Пашковом, посетио је и нову изложбу Руског дома „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“. Поставка је посвећена историјском доприносу руских добровољаца борби српског народа за ослобођење и независност и отворена за све посетиоце Руског дома.

  7. 👩‍🎓🇷🇺 Међународна олимпијада Open Doors: стипендија за бесплатно високо образовање у Русији и додатни ГРАНТ Олимпијада Open Doors је међународно интелектуално такмичење за стране студенте и младе истраживаче, које се одржава на руском и енглеском језику у оквиру четири смера: — Основне студије — Мастер студије — Докторске студије — Постдокторске студије 📚 Области олимпијаде — Бизнис и менаџмент — Биологија и биотехнологије — Инжењерство и технологије — Клиничка медицина и јавно здравље — Рачунарске науке и науке о подацима — Науке о Земљи и животној средини — Образовање и психологија — Политичке науке и међународни односи — Примењена математика и вештачка интелигенција — Руски језик и култура Русије — Урбанизам и грађевинарство — Физичко-техничке науке — Хемија и науке о материјалима — Економија и економетрија 🏆 Победници и добитници награда добијају право на: У оквиру смерова основних, мастер и докторских студија – бесплатно образовање за стране држављане на једном од 24 универзитета – грант Владе Русије У оквиру постдокторског смера – запослење на истраживачкој позицији на руском универзитету. ‼️ Важно: За грант Владе Русије могу да конкуришу победници који изаберу руски језик за студирање. Страним држављанима који не владају руским језиком на нивоу неопходном за студирање пружа се могућност да га бесплатно изучавају на припремном одељењу за стране држављане на руском универзитету током једне школске године. 🤓 Услови за учешће Смер основних студија: узраст од 16 до 23 године, образовање — средње опште Смер мастер студија: узраст од 20 до 33 године, образовање — основне студије Смер докторских студија: узраст од 22 до 35 година, образовање — специјалистичке или мастер студије Смер постдокторских студија: узраст од 24 до 39 година, научно звање кандидата наука, доктора наука или PhD 🚩 Фазе такмичења Смер основних студија 1. фаза — конкурс портфолија 2. фаза — решавање задатака Смер мастер студија 1. фаза — конкурс портфолија 2. фаза — решавање задатака Смер докторских студија 1. фаза — конкурс портфолија 2. фаза — решавање задатака 3. фаза — интервјуи са потенцијалним научним руководиоцима Смер постдокторских студија 1. фаза — конкурс портфолија 2. фаза — видео-презентација научних резултата учесника 3. фаза — интервјуи са руководиоцима научних пројеката 📅 Рокови Регистрација за Олимпијаду: до 1. новембра 2026. 1. фаза Олимпијаде: до 13. новембра 2026. 2. фаза Олимпијаде: 13. новембар 2026. – 21. децембар 2026. 3. фаза Олимпијаде: 22. децембар 2026. – 26. фебруар 2027. 🌐 Званични сајт и регистрација 📋 Правила учешћа

  8. 🇷🇺🇷🇸Драги пријатељи! Подсећамо да у Руском дому у Београду траје јединствена изложба „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“ која је била свечано отворена у понедељак. Намена изложбе коју реализују Руски дом и Руски научни институт у Београду уз подршку Министарства културе Србије и почасног конзула Русије у Новом Саду Душана Бајатовића, јесте да подсети на подвиг руских добровољаца, њихов допринос ослободилачкој борби српског народа и коначној независности Србије 1878, ојача историјско сећање на словенско јединство. ‼️Улаз слободан! Добро дошли! 📹 Милан Јанковић Чорба.

  9. 🇷🇸🌍🎇🇷🇺 Наша стипендисткиња Теодора Младеновић и даље се присећа најлепших тренутака највећег омладинског догађаја године, Међународног фестивала омладине!

  10. 🇷🇺🎓📚🇷🇸 Маја Наумовић, студенткиња прве године Државног института за филм и телевизију у Санкт Петербургу и стипендисткиња Руског дома у Београду, дели са нама нови видео из северне престонице Русије, посвећен великом руском песнику Александру Пушкину.

  11. Научно-образовни семинар „Толстој је читав један свет” у Руском дому Од 12. до 14. октобра у Руском дому биће одржан научно-образовни семинар „Толстој је читав један свет”, посвећен 200. годишњици рођења Лава Николајевича Толстоја, која ће бити обележена 2028. године. Организатор догађаја је Тулски државни педагошки универзитет „Лав Толстој”. Семинар чини низ предавања на руском језику. Догађај ће се одржавати у сали за конференције од 17 до 19:20. Програм догађаја Први дан – 12. октобар 17.00–17.40 – Предавање „Дијалог Лава Николајевича Толстоја са словенским светом: књижевни текстови, преписка, сусрети” Галина Васиљевна Алексејева, научни руководилац Државног буџетског културног завода „Музеј-имање Лава Толстоја, Јасна Пољана”, заслужни културни радник Руске Федерације и председница Руског комитета Међународног савета музеја. 17.50–18.30 – Предавање „Дом Лава Николајевича Толстоја у Јасној Пољани” Надежда Валерјевна Переверзева, кустос Меморијалног дома Л. Н. Толстоја и научни руководилац Државног буџетског културног завода „Музеј-имање Лава Толстоја, Јасна Пољана” 18.40–19.20 – Предавање „Генијални деби или зашто се приповетка ’Детињство’ толико издвајала из књижевног контекста свог времена” Дмитриј Анатољевич Романов, професор на Катедри за руски језик и књижевност Универзитета „Лав Толстој”, доктор филолошких наука, члан Комисије за руски језик при Влади Руске Федерације, члан Научно-методолошког савета за руски језик при Федералном институту за педагошка мерења (ФИПИ) и почасни радник високог стручног образовања Руске Федерације. Други дан – 13. октобар 17.00–17.40 – Предавање „Ко је Толстој: питања самоидентификације и карактеризације личности” Григориј Валерјевич Токарев, шеф Катедре за документологију и стилистику руског језика Универзитета „Лав Толстој”, професор, доктор филолошких наука. 17.50–18.30 – Предавање „Свет предмета у роману „Ана Карењина”” Надежда Валерјевна Переверзева, кустос Меморијалног дома Лава Толстоја и научни руководилац Државног буџетског културног завода „Музеј-имање Лава Толстоја, Јасна Пољана”. 18.40–19.20 – Радионица уз примену метода текстологије: „Приповетка Лава Толстоја ’Младост’: од замисли до остварења” Дмитриј Анатољевич Романов, професор на Катедри за руски језик и књижевност Универзитета „Лав Толстој”, доктор филолошких наука, члан Комисије за руски језик при Влади Руске Федерације, члан Научно-методолошког савета за руски језик при Федералном институту за педагошка мерења (ФИПИ) и почасни радник високог стручног образовања Руске Федерације. Трећи дан – 14. октобар 17.00–17.40 – Предавање „Толстојевски покрет у Европи” Галина Васиљевна Алексејева, научни руководилац Државног буџетског културног завода „Музеј-имање Лав Толстој, Јасна Пољана”. 17.50–18.30 – Предавање „Геније против правила: Толстој и културни обрасци његовог времена” Григориј Валерјевич Токарев, шеф Катедре за документологију и стилистику руског језика Универзитета „Лав Толстој”, професор, доктор филолошких наука. 18.40–19.20 – Предавање „Педагогија Толстоја као чинилац који повезује свет” Александар Александрович Сухоруков, заменик директора Института за иновативне образовне праксе Универзитета „Лав Толстој”, кандидат педагошких наука, доцент и заменик директора Државне образовне установе Тулске области „Јаснопољански образовни комплекс ’Лав Толстој’”.

  12. edited

    🎥🎒😎 Драги пријатељи! Ваш омиљени серијал „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ” који се снима од 2022. године у сарадњи са Руским домом на корак је да добије престижну међународну награду „Евроазија”! 🇷🇺🏆🇷🇸 Гласајте за аутора емисије Бошка Козарског! ‼️Подржимо заједно српског кандидата у номинацији „Пријатељ Русије”: https://vote.premiyaevrazia.su/nomination/262

  13. 🌸🎶🇷🇺🇷🇸 II Међународни фестивал мајчинства, лепоте и словенске музике „Словенска лепота — 2026“ 📅 9–13. октобар 2026. године 📍 Београд, Сремски Карловци и Нови Сад ✨ У Србији ће бити одржан II Међународни фестивал мајчинства, лепоте и словенске музике „Словенска лепота — 2026“. 🌿 Фестивал који организује удружење „Славеника“, има за циљ да повеже културу, музику и традицију, скрене пажњу на вредност породице и мајчинства, као и да публици представи разноврсност словенског културног наслеђа, а подршку организаторима пружају удружења руских сународника. 🎶 Током неколико дана учеснице фестивала, музичари, уметнички колективи и представници друштвених организација окупиће се у три културна центра Србије — Београду, Сремским Карловцима и Новом Саду. 🌟 Свечано отварање фестивала 📅 9. октобар 🕖 19.00 📍 Руски дом, Београд 🎤 У програму свечаног отварања: ✨ званично отварање фестивала; 👑 представљање учесница; 🤝 поздравна обраћања организатора и почасних гостију; 🎶 културно-концертни програм. 💐 Позивамо вас да будете део посебне вечери посвећене лепоти, мајчинству, музици и богатом словенском културном наслеђу! 🤗 Улаз слободан! Добро дошли!

  14. edited

    🇷🇺 📚 🎤 🇷🇸 У Београду ће бити представљено истраживање о представљању Срба у западном дискурсу У Руском дому у Београду ће 31. октобра уз учешће угледних експерата из Русије, Србије и других земаља бити одржана међународна научна конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“, у организацији Фонда Горчаков и Међународног центра за младе „Рагуза“ . У оквиру конференције биће представљена нова монографија „Срби: омиљени негативци Запада“, посвећена историји настанка и трансформације слике Срба у западном политичком и јавном дискурсу — од средњовековних извора до савремене популарне културе. Аутори истражују на који начин су представе о Србима обликоване под утицајем политичке пропаганде, историјских текстова, сећања политичара и војних званичника, медија, филмова и видео-игара. ‼️ Датум: 31. октобар 2026. године Време: 11.00–16.00 Место: Руски дом, Београд Радни језици: руски, српски и енглески Регистрација: https://forms.yandex.ru/cloud/6abe1cc55056906f9251f7ac Међу ауторима истраживања су стручњаци Националног истраживачког универзитета „Виша школа економије“, Института за Европу Руске академије наука, Института за славистику Руске академије наука и Института за економију Руске академије наука. Монографија представља наставак серије књига „Дуги одјек 1999.“ (2024) и „30 година Дејтона: како си, Босно?“ (2025). Истраживање прати историјску еволуцију представа о Србима — од средњовековних европских извора, политичке публицистике и пропаганде до догађаја 20. века. Посебна пажња посвећена је мемоарима западних политичара, дипломата и војних званичника, као и начину на који су њихове оцене и тумачења југословенске историје постајали део ширих политичких наратива. Монографија се такође бави економским тумачењима узрока распада социјалистичке Југославије и улоге Србије у тим процесима, њиховим утицајем на перцепцију савремених економских и међународних веза земље, као и сликом Србије и Срба у популарној култури. Резултати квантитативних и квалитативних социолошких истраживања спроведених у оквиру пројекта допуниће анализу спољне перцепције увидом у то како сами грађани Србије доживљавају представе које су се током времена формирале о њиховој земљи и народу. Међународни део конференције биће посвећен компаративној анализи. У дискусији ће учествовати истраживачи и стручњаци из Латинске Америке, Југоисточне Азије, Подсахарске Африке и Блиског истока. Учесници ће упоредити искуства различитих региона који су у различитим историјским периодима у међународном дискурсу представљани као извори претње или нестабилности. Током конференције стручњаци ће разговарати о механизмима настанка и обликовања таквих представа, њиховом утицају на перцепцију држава и друштава, као и о могућим начинима супротстављања укорењеним стереотипима у међународном информационом простору. На конференцију су позвани историчари, политиколози, социолози, економисти, културолози, новинари, студенти, као и сви заинтересовани за питања међународних информационих процеса.

  15. 🇷🇺🇷🇸Срећан рођендан, Председниче Путин! 🎉Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Батајнице и његови пријатељи и ове године организовали традиционалну прославу рођендана Владимира Путина. Ове године прославили 74. рођендан руског Председника, а ову традицију негују већ 20 година. 🎂🎶И ове године, као и претходних, било је лепих симболичних поклона, пуно здравица у част слављеника, укусне домаће хране и, наравно, руских и српских песама! 🤝 Прослави су присуствовали представници Амбасаде Русије у Србији, Руског дома у Београду, новинари, интелектуалци, привредници, друштвени посленици.

  16. +5

    🇷🇺🤝🇷🇸 Српска делегација на програму „Чувари сећања“ у Јекатеринбургу 📅 Од 8. до 14. септембра Јекатеринбург је био домаћин међународног пројекта „Чувари сећања“, који је реализован у оквиру програма „Нова генерација“. Пројекат је окупио младе учеснике из различитих земаља и завршио се на Међународном фестивалу младих. ☑️ Посебно место у програму заузели су представници Србије — Милана Живановић, Андријана Игњатовић, Катарина Дробац, Ивица Мусић и Андрија Божидаровић. 🏛☦️ Учесници су се упознали са историјом Јекатеринбурга и Урала, посетили Храм на Крви, архив, Мултимедијални историјски парк „Русија — моја историја“, боравили у Сисерту и сазнали више о традицији производње порцелана. 📚 Предавања и стручни сусрети били су употпуњени шетњама, дружењем са колегама из различитих земаља и упознавањем са културом Урала. 🤝 За српске учеснике програм није био само прилика да сазнају више о историјском наслеђу Русије, већ и простор за јачање професионалних и људских веза. 💬 „Јекатеринбург ми је још једном показао колико су наши православни народи блиски. Много тога нас повезује и заиста се осећате као међу својима, међу браћом“ , истакао је Андрија Божидаровић. ❤️ Посебно је драгоцено то што се познанства која су настала током путовања настављају и након његовог завршетка. Учесници се сусрећу у Србији, друже, реализују заједничке пројекте и говоре о руско-српским историјским и духовним везама. 💬 „Вероватно управо у томе и јесте најлепша ствар — када се путовање заврши, а пријатељство и људско дружење се наставе“ , рекао је Ивица Мусић. 🇷🇺❤️🇷🇸 Хвала Јекатеринбургу на новим знањима, сусретима и успоменама! Придружите нам се како бисмо кроз историју, културу и дружење стварали везе између земаља и генерација!

  17. 🇷🇺🎸🇷🇸 На рођендан Председника Русије Владимира Путина поново гледамо спот београдске рок групе „Џепови“ за песму „Долази Владимир“, који је снимљен у марту 2024. године уз подршку Руског дома у Београду.

  18. +1

    Данас је рођендан Председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина. 🇷🇺 Честитамо Владимиру Владимировичу и желимо му добро здравље, благостање, неисцрпну енергију и снагу за служење Русији! ⭐️ Нека пред њим буде много могућности за остварење зацртаних планова, доношење важних одлука и постизање нових успеха. ⚪ На овај дан подсећамо се речи председника о снази Русије, јединству народа и вредностима које нас уједињују.

  19. 🇷🇺☦️🇷🇸 Данас су директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов и заслужни уметник Русије, вајар Ајдин Зејналов посетили манастир Светог Романа у Ђунису, где су обишли споменик руском добровољцу, пуковнику Николају Рајевском, ауторства Ајдина Зејналова, постављен 2. септембра током свечане церемоније код гроба где почива срце хероја, на територији манастира. Делегацију су дочекали игуман манастира о. Николај и мајстор Маријан Павловић, који је израдио постамент. 👤Ова биста је наставак „Балканског циклуса“ — серије радова Ајдина Зејналова посвећених истакнутим личностима Русије на Балкану које је створио без накнаде. У овај циклус већ улазе споменик академику Никити Толстоју у српском Вршцу, бисте Александру Невском у Андријевици и Никшићу у Црној Гори и споменик дипломати Виталију Чуркину у Источном Сарајеву, као и биста Николају Рајевском, хероју српско-турског рата 1876, која је недавно била представљена у Москви. Сви Зејналовљеви радови „Балканског циклуса“ постављени су на иницијативу и уз подршку Руског дома у Београду. ▶️ Пуковник Николај Рајевски потицао је из чувене војне династије, био је унук хероја Отаџбинског рата 1812. године генерала Николаја Рајевског и потомак великог руског научника Михајла Ломоносова. Током Српско-турског рата, започетог лета 1876. године, командовао је десним крилом српске војске, које је готово напола било састављено од руских кадровских официра-добровољаца. Већ у августу исте године пуковник је погинуо јуначком смрћу у једној од кључних битака код села Горњи Адровац. ➡️ Укупно је на Балкан дошло између 4 и 5 хиљада руских добровољаца, од којих је више од половине погинуло. Погибија Рајевског постала је један од најсимболичнијих губитака тог рата. Касније, 1902–1903. године, на месту његове погибије, средствима мајке хероја, подигнут је храм Свете Тројице (по пројекту архитекте Александра Брунија, са фрескама по скицама Виктора Васнецова), а сам Рајевски, према мишљењу многих стручњака, послужио је као прототип грофа Вронског у роману Лава Толстоја „Ана Карењина“. ‼️ ‼️ Копију споменика Николају Рајевском, као и историју учешћа руских добровољаца у Српско-турском рату 1876. године, можете видети и упознати посетом новој великој мултимедијалној изложби у Руском дому у Београду, која је од данас отворена за посетиоце!

  20. +2

    🇷🇺🤝🇷🇸 Јагодина је уз свечаности добила улицу названу по руском војсковођи Михаилу Черњајеву, који је 1876. године као добровољац предводио војску Србије у рату за ослобођење од османског јарма. Догађају су присуствовале делегације Амбасаде Русије и Руског дома у Београду, руководство Јагодине и житељи града. Министар саветник Амбасаде Алексеј Семенихин, истичући историјски значај личности Михаила Черњајева и његов допринос јачању руско-српских односа, подсетио је да су пре 150 година у помоћ Србији стигле хиљаде добровољаца из Русије — официри, војници, лекари и медицинске сестре. Потенцирао је да одавање поште заједничким херојима сведочи о чврстим вишевековним везама између двеју земаља, чији се национални интереси увелико поклапају и воде их заједничким путем у будућност. Члан Градског већа Јагодине Далибор Марковић је у свом обраћању изјавио да је Русија доследно пружала подршку Србији у тешким периодима, те да очување сећања на ту помоћ и проширивање партнерства са руском страном имају посебан значај за град. Градоначелница Јасмина Спасојевић истакла је блискост народа Русије и Србије, споменувши активно развијање веза Јагодине са руским градовима, укључујући Москву и Санкт Петербург, као и утемељене традиције међусобног пријатељства и узајамно корисне сарадње. Отварање улице Генерала Черњајева је још један показатељ да се у Србији са посебном пажњом чува сећање на наше историјско борбено братство. ‼️Сазнајте више о Михаилу Черњајеву, Николају Рајевском и другим руским јунацима Српско-турског рата 1876. и посетите нашу величанствену изложбу „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“ која је од данас отворена у Руском дому у Београду! 📷 Фото: Лола Ђорђевић / Спутњик

  21. Older posts