Руски дом у Београду

@russkydomserbia · education · Russian · active

Вести о активностима Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, као и активностима агенције Россотрудничество и Руске Федерације у области међународне хуманитарне сарадње.

Subscribers 5.6K Subscribers, last 30 days: 5.6K → 5.6K −10 24h · −10 7d
Reach per post (ERR) 13.4%745 avg views
Posting 2.8/day last 10 hours ago
Reactions per 1K views 55.5 ❤ 👍 ❤‍🔥
  1. +6

    🇷🇺 🎹 🇷🇸 Концерт сећања на професорку Јелену Филотић одржан у Руском дому 🎶 У Руском дому у Београду 5. октобра одржан је концерт сећања на професорку Јелену Филотић, који је окупио њене ученике, „музичке унуке“ и блиске колеге. 📅 Симболично, концерт је одржан управо на дан када се у Русији обележава Дан учитеља. Током свог дугогодишњег педагошког рада Јелена Филотић обучила је велики број младих музичара и оставила снажан траг на генерације својих ученика. 🕊 Професорка Јелена била је дугогодишњи професор клавира у МШ „Владимир Ђорђевић“. Њен приступ клавирској педагогији одликовали су оригиналност, креативност, велика посвећеност и посебна пажња посвећена развоју личности њених ученика. Извела је на музички пут велики број ученика — од професионалних музичара до истинских љубитеља музике и верне публике. 🇷🇺 По пореклу Рускиња, Јелена Филотић била је једна од личности које су у Србији неговале традицију руске пијанистичке школе. Њен изузетан таленат препознали су чувени руски педагог Јевгениј Тимакин и други великани пијанистичке уметности. Са само шеснаест година уписала је Музичку академију у Београду у класи проф. Андреје Прегера. 🎓 Посебан тренутак концерта био је наступ Јована Зеца, стипендисте Руског дома у Београду и студента Московског државног конзерваторијума „П. И. Чајковски“, који је припадао музичком стаблу које је професорка Филотић годинама стварала и неговала. 🎼 На програму су била капитална дела руских великана — Петра Чајковског, Михаила Глинке, Сергеја Рахмањинова, Александра Скрјабина и Сергеја Љапунова. ❤️ Вече је било посвећено сећању на изузетну педагошку и уметничку личност Јелене Филотић, чије наслеђе наставља да живи кроз њене ученике, њихове ученике и нове генерације музичара.

  2. edited

    🇷🇺🇷🇸Драги пријатељи! Од сутра и до краја године у Руском дому у Београду траје јединствена изложба „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“ која је била свечано отворена данас. Намена изложбе коју реализују Руски дом и Руски научни институт у Београду уз подршку Министарства културе Србије и почасног конзула Русије у Новом Саду Душана Бајатовића, јесте да подсети на подвиг руских добровољаца, њихов допринос ослободилачкој борби српског народа и коначној независности Србије 1878, ојача историјско сећање на словенско јединство. Руски добровољачки покрет пружио је Србији кључну војну и моралну подршку у Првом српско-турском рату 1876. године: стотине официра и неколико хиљада припадника млађих чинова, као и десетине лекара и стотине медицинских сестара из одреда Црвеног крста и приватних војних болница помогли је српској војсци и рањеницима. Рат је тешко протицао и показало се да се устаничка српска војска, и поред свог јунаштва, не може борити равноправно са редовном турском војском. Крајем октобра 1876. године, Османска империја је под притиском Русије пристала на примирје. Па ипак, са Калемегдана је управо током овог рата коначно скинута застава са полумесецом. Ови догађаји су у Србији учврстили веру у словенско јединство и показали су потребу за коренитим реформама у војсци, медицини и правном систему, док је сећање на руске заштитнике остало у народу. Учешће добровољаца је за Русију био прави порив без преседана у дотадашњој историји по њиховој пожртвованости, они су објединили друштво и натерали владу да узме у обзир његову вољу, а такође су истакли словенско питање као горуће на дневном реду. Главни исход кампање није био војни, већ морални: помоћ Русије је потврдила пред Европом оправданост великог циља ослобођења Словена и оставила је иза себе „велики дух“, који је потом надживео и саме добровољце. У то време је отпочео низ ратова који су у Србији добили назив „ратови за ослобођење“, а крунисани су потпуним уједињењем 1918. године свих српских земаља под окриљем Београда. На крају, овај покрет је послужио као прекретница и у самој Русији, дао је друштву осећај консензуса и способности да утиче на властиту судбину. Музика у овом видеу „Руско-српски марш“ Петра Чајковског који је светски великан музике компоновао у подршку руских добровољаца Српско-турског рата и који можете да чујете и приликом обиласка изложбе. Улаз је слободан! Добро дошли!

  3. +6

    🇷🇺🇷🇸У Руском дому у Београду свечано отворена изложба „ЗА ДРУГОВЕ СВОЈЕ“ У Руском дому у Београду свечано је отворена изложба „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“. Свечано отварање ове скрупулозно припремане и значајне изложбе крунисало је циклус догађаја посвећених овом важном датуму српске и руске историје, које је Руски дом у сарадњи са партнерима реализовао током ове године. Догађај је отворила премијера документарног филма познатог руског редитеља Виталија Бузујева, у продукцији РТ Док, „На позив руског срца“, посвећеног учешћу хиљада руских добровољаца у Српско-турском рату. Филм је најавио директор Руског дома Јевгениј Баранов, који је заједно са проф. др Ирином Антанасијевић, директорком Руског научног института, био међу водећим говорницима у овом остварењу. Након пројекције гости су се спустили у галерију Руског дома, која је први пут отворена за посетиоце након завршетка изложбе „Петар Велики и Србија“, и упознали се са јединственом поставком коју су месецима припремали Руски дом и Руски научни институт у Београду, уз помоћ Министарства културе Србије и подршку Душана Бајатовића, почасног конзула Руске Федерације у Новом Саду и председника Савета Руског географског друштва у Србији. На почетку церемоније публици се обратио амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Међу званицама били су министар културе Србије у техничком мандату Никола Селаковић, амбасадор Белорусије у Србији Сергеј Малиновски, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон, аутор споменика Николају Рајевском у манастиру Свети Роман, заслужени уметник Русије Ајдин Зејналов, као и бројне дипломате, новинари, представници културног и друштвеног живота. Званице је кроз изложбу водио је научни секретар Руског научног института проф. др. Алексеј Тимофејев. Гости су имали прилику да виде предмете из колекција Народне библиотеке Србије, Војног музеја, Музеја науке и технике, Народног музеја у Зрењанину, ризнице манастира Враћевшница, Државног историјског музеја у Москви, као и Регионалног музеја „Јевдоким Романов“ у Могиљевској области и Историјско-регионалног музеја у граду Круглом у Белорусији. Захваљујући ангажовању амбасаде те земље, оригинални експонати из ових белоруских музеја први пут су стигли у Руски дом и Србију. Међу најистакнутијим експонатима су сабља која је припадала српском владару, камера из једног фото-студија, албуми са фотографијама, као и ретка одликовања, оружје, униформе, медицински инструменти и штампана издања из ратног времена. Они чувају сећање на руске учеснике добровољачког покрета — Михаила Черњајева, Николаја Рајевског, Николаја Кирејева и многе друге. Аутори изложбе успели су да дочарају атмосферу 1876. године и одјек ових догађаја у руском друштву. Тај талас је захватио и неке од најзначајнијих представника руске културе и науке — Петра Чајковског, Фјодора Достојевског, Василија Поленова, Николаја Склифосовског и друге. Посебну пажњу привлаче 3D модели споменика и места повезаних са овим историјским догађајима, као и рестауриране фотографије Београда, Алексинца, Књажевца, Параћина и других места у Србији, које је руски фотограф Иван Громан направио током рата и непосредно након његовог завршетка. Ова збирка представља својеврсни први фото-архив Србије, који је сачувао изглед старих српских градова. Ништа мање вредне нису ни бројне литографије, које су са готово фотографском прецизношћу бележиле призоре које су пред собом затекли руски уметници-добровољци. Намена изложбе је да подсети на подвиг руских добровољаца, њихов допринос ослободилачкој борби српског народа и коначној независности Србије 1878, ојача историјско сећање на словенско јединство. Изложба ће за јавност бити отворена од сутра, 6. октобра, и трајаће до краја ове године. Улаз је слободан! Добро дошли!

  4. 🇷🇺🎬🇷🇸 На завршни дан великог форума „Дијалог култура“, који се током септембра одржавао у више градова Русије, кувар, музичар, путописац, блогер и оснивач хуманитарног пројекта „Gastro Hood“ Милан Јанковић Чорба није само примио награду од организатора него и снимио спот „Изгубљени у Ермитажу“ који је наставак видеа снимљеног пре годину дана на истом месту у друштву познатих руских блогера. 😎🎓У шетњи једним од највећих светских музеја, српском делегату Руског дома у Београду овај пут се придружила наша стипендисткиња, студенткиња Државног института за филм и телевизију у Санкт Петербургу и већ позната блогерка Теодора Младеновић.

  5. 🎶📚 Данас навршава се 131 година од рођења великог Сергеја Јесењина, омиљеног руског песника код Срба. 🍁 ☔️💔Тим поводом поново објављујемо видео са великог концерта посвећеног стваралаштву песника Сребрног века, који је био одржан 2. децембра у препуној сали Руског дома у Београду. 🎸🎤🪗🎻 Композицију Никите Глухова, аутора пројекта DJ Блокнот, познатог у руском сегменту друштвених мрежа по неуморној популаризацији класичне руске поезије помоћу модерних музичких хитова и прелепих спотова креираних уз помоћ вештачке интелигенције, на стихове Сергеја Јесењина „Я нескоро, нескоро вернусь“ изводе Дарја Исакович (вокал), Вјачеслав Чарски (гитара), Алексеј Микитенко (хармоника дугметара), Јекатерина Иваненко (виола).

  6. +6

    🇷🇺🇷🇸 У Руском дому у Београду свечано додељена награда „Милосрдна сестра – Дарја Александровна Коробкина“ 🏥У Руском дому у Београду синоћ је одржана свечана додела награде „Милосрдна сестра – Дарја Александровна Коробкина“, коју пету годину заредом додељује хуманитарна фондација „Заједно за осмех“. Свечаност је посвећена медицинским сестрама које својим дугогодишњим, преданим радом свакодневно брину о здрављу и животима других. Ове године, као и прошле, свечаност се реализује уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије. ❤️ Награда носи име Дарје Коробкине, руске добровољне медицинске сестре из Санкт Петербурга, која је током Првог светског рата дошла у Србију како би помагала рањеним српским војницима. Погинула је 2. октобра 1914. године на планини Гучево, одбивши да напусти положај све док не пружи помоћ и последњем рањенику. Њена жртва остала је упамћена као снажан симбол милосрђа, храбрости и братства српског и руског народа. 🤝 Управо у духу тог завета, награда сваке године одаје признање медицинским сестрама и техничарима из целе Србије са више од 20 година радног стажа. Посебно се истичу они чији рад на примарном, секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите често остаје далеко од очију јавности, иако представља један од темеља здравственог система. 🎙️ На свечаности су говорили викарни епископ хвостански г. Алексеј, управитељ фондације „Заједно за осмех“ Горан Петровић, заменик директора Руског дома др Вјачеслав Чарски, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Оливера Јововић, представник Општине Чајетина Дарко Ђуровић, главна медицинска сестра Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ Мирјана Живојнов, председник Удружења пацијената оболелих од леукемије Предраг Слијепчевић и председница Комисије за избор лауреата проф. др Анђелка Лазаревић. 🏅 Овогодишње лауреаткиње су Борка Вицић из Здравственог центра Лозница — у категорији најбоље медицинске сестре из примарне здравствене заштите; Биљана Радаковић из Специјалне болнице за плућне болести „Др Васа Савић“ у Зрењанину — у категорији секундарне здравствене заштите; и Биљана Ташковић из Института за онкологију и радиологију Србије — у категорији терцијарне здравствене заштите. 🌿 Поред признања, лауреаткиње су добиле и десетодневни одмор на Златибору, који се реализује у сарадњи са Општином Чајетина, дугогодишњим партнером пројекта. 🤝 Руском дому ово је пета година заредом да буде домаћин свечаности. Партнерство са фондацијом „Заједно за осмех“ представља још један пример неговања заједничког историјског сећања и хуманитарних вредности које повезују српски и руски народ.

  7. edited

    🎹 Концерт сећања на професорку Јелену Филотић 🎶 Позивамо вас на концерт који ће окупити 5. октобра у 19.00 у Руском дому неке од ученика и блиских колега професорке Јелене Филотић. Такође ће наступити ученици и ученице професорке Филотић, „музички унуци“, како би се пратило педагошко стабло и снажан утицај на будуће генерације музичара-пијаниста. 🕊️ Професорка Јелена била је дугогодишњи професор клавира у МШ „Владимир Ђорђевић“. Њен приступ клавирској педагогији издвајао се по оригиналности и креативности, као и великој посвећености и неговању квалитетних одлика личности код својих ученика. Изнедрила је велики број ученика, како садашњих професионалаца, тако и љубитеља музике и квалитетне публике. Њена снажна и живописна личност оставила је дубок траг на све који су имали част да код ње уче. 🎓 Препозната као изузетан таленат од стране чувеног руског педагога Јевгенија Тимакина (уз Ива Погорелића), неговала је у Србији традиције руске пијанистичке школе. Са само шеснаест година, уписала је Музичку академију у Београду у класи проф. Андреје Прегера. 🎼 На програму ће бити капитална дела руских великана: Петра Чајковског, Михаила Глинке, Сергеја Рахмањинова, Александра Скрјабина и Сергеја Љапунова.

  8. edited

    😍 И даље се присећамо најлепших тренутака највећег омладинског догађаја године! 🇷🇸🌍🎇🇷🇺 Српска учесница Међународног фестивала младих Наташа Благојевић резимира своје утиске у новом видео снимку!

  9. ‼️⏰ Позивамо студенте завршних година основних студија да учествују у програму „Зимски универзитет“ — пријем пријава до 4. октобра! То је двонедељни интензивни програм за студенте који се школују у области инжењерства, усмерен на усвајање напредних технологија, решавање практичних инжењерских задатака и развој академске сарадње. У оквиру програма, учесницима су предвиђене практичне вежбе под руководством стручњака и ментора из одговарајућих области, рад на пројектима у савременим лабораторијама водећих инжењерских школа, као и упознавање са руским културним и историјским наслеђем. Организатори су Министарство науке и високог образовања Руске Федерације и „Социоцентар“. Универзитети домаћини: 1️⃣ Санктпетербуршки политехнички универзитет Петра Великог (Санкт Петербург); 2️⃣ Новгородски државни универзитет „Јарослав Мудри“ (Велики Новгород); 3️⃣ Самарски национални истраживачки универзитет „Академик Сергеј Корољов“ (Самара). Коме је пројекат намењен? Учествовати могу студенти завршних година основних студија и специјалистичких студија (3–4. година за четворогодишње програме, 4–5. година за петогодишње програме) страних универзитета који раније нису учествовали у овом пројекту. Учесници треба да буду спремни за интензиван образовни програм, активну интеракцију и размену идеја са представницима других земаља и култура. Програм Образовни блок пројекта обухвата 11 смерова на руском и енглеском језику и састоји се од предавања, семинара и мајсторских курсева које воде водећи наставници и индустријски партнери пројекта. У оквиру наставе учесници ће овладати савременим софтверским и инжењерским алатима, упознати се са напредним технологијама и припремити се за реализацију сопствених пројектних решења. Пројектни блок подразумева рад тимова заједно са менторима и стручњацима на решавању практичних инжењерских и технолошких задатака у оквиру изабраног смера. Пројектни рад је директно повезан са образовним програмом – компетенције стечене током наставе представљају основу за тимски рад на конкретним задацима. Културни блок обухвата упознавање са културом и традицијом Русије и земаља чији представници учествују у пројекту, излетнички програм, вечери гостопримства, спортске и забавне активности. ❗️Путне трошкове (авионске карте у оба смера), трошкове издавања виза, смештај, исхрану и излете у оквиру пројекта, сноси универзитет домаћин. Рокови за реализацију пројекта Подношење пријава: до 4. октобра 2026. Учесници се бирају на основу конкурсне селекције, а подношење пријаве не гарантује учешће у пројекту. Конкурсна селекција учесника: 5. октобар 2026. – 16. октобар 2026. Након завршетка конкурсне селекције, сви учесници ће бити обавештени о резултатима. Датуми одржавања пројекта: 23. новембар 2026. – 6. децембар 2026. Током целог периода реализације пројекта обавезно је лично присуство. За учешће у пројекту потребно је: − проучити теме и програме пројекта и изабрати универзитет на којем бисте желели да учествујете у пројекту; − проверити да ли испуњавате услове за учешће; − регистровати се на веб-сајту пројекта: https://winteruniversity.ru/; − снимити мотивациони видео (избегавати опште фразе и говорити о конкретним примерима); − правилно и у потпуности попунити пријаву за учешће и приложити сва потребна документа којима се потврђује испуњеност услова. Детаљније информације о пројекту, програмима и условима за учешће можете пронаћи на веб-сајту пројекта: https://winteruniversity.ru/

  10. 🎼🇷🇺🇷🇸 Предавање генералног директора Руског националног музеја музике Михаила Бризгалова „Руска музика: странице историје“ 📅 8. октобар 🕕 18.00 ✨ У Руском дому у Београду биће одржано предавање генералног директора Руског националног музеја музике, заслужног уметника Русије, председника Удружења музичких музеја и колекционара, члана Савета при председнику Русије за културу, члана Јавне коморе Русије др Михаила Бризгалова — „Руска музика: странице историје“. 🎶 Предавање је посвећено одабраним страницама историје руске музике и обухвата период од средине 19. века до данас. Приповедање је осмишљено као низ кратких прича о великим руским композиторима и музичарима. Неке приче су озбиљне, док у другима има места за хумор и иронију. Свака од њих, међутим, на свој начин сведочи о величини руске музике. 🎹 Гости вечери сазнаће занимљиве чињенице о животу и стваралаштву истакнутих представника руске музичке културе — Михаила Глинке, Петра Чајковског, Сергеја Рахмањинова, Сергеја Прокофјева и Родиона Шчедрина. 🎼 Једна од прича биће посвећена заједничком делу руских композитора — „Парафрази на дечју непроменљиву тему за клавир у 3 руке“. 📸🎧 Предавање ће бити праћено фотографским материјалима и аудио-снимцима из фондова Руског националног музеја музике. 🎻 У музичком делу вечери наступиће студенти Московског државног конзерваторијума „Петар Чајковски“: 🎤 Арина Вервекина — сопран 🎶 Михаил Филимонцев — кларинет 🎹 Максим Мирославски — клавир 🤗 Позивамо све љубитеље руске музике и музичке историје!

  11. 🇷🇺❤️🇷🇸 Драги пријатељи! Представљамо вама распоред догађаја у Руском дому у Београду за месец октобар. Сваки догађај ће такође касније бити најављен посебно. 🤓 ➡️👍Подсећамо да су у програму могуће измене и допуне, зато вам топло препоручујемо да нас запратите на друштвеним мрежама како ништа не бисте пропустили! 🤗 Улаз на све догађаје је слободан! Добро дошли!

  12. +4

    🌍🎓🇷🇺🇷🇸 Стажирање InteRussia за стране STEM стручњаке завршено је у Москви ☑️ Од 1. до 26. септембра у Москви је одржано стажирање InteRussia за стране стручњаке из области STEM-а, организовано у оквиру програма Россотрудничества „Нова генерација“. Учесници су били представници 13 земаља, међу њима и Маријана Јеремић и Илија Ђорђевић из Србије. 💡 Током стажирања учесници су стекли практично искуство у развоју технолошких решења: на Сколтеху су радили у интердисциплинарним тимовима, учествовали у „brainstorming“ сесијама, израђивали прототипове и представљали готове концепте, решавајући задатке у условима ограниченог времена и ресурса. У оквиру Innovation Workshop-а, на пример, требало је да осмисле и направе летећи уређај од доступних материјала. 💻 Практични део програма обухватио је и упознавање са руском IT индустријом: учесници су посетили Astra Group, где су се упознали са структуром компаније, процесом развоја производа, унутрашњом организацијом и корпоративном културом, као и разговарали са стручњацима о конкретним пројектима и раду у области технологија. Међу пројектима које су учесници развили током програма нашли су се уређај за помоћ људима са атопијским дерматитисом и роботизована ћелија за процену злата. 💬 За Маријану Јеремић учешће у програму представљало је посебно значајно професионално и академско искуство. Она истиче: „За мене је учешће у програму InteRussia STEM било изузетно драгоцено искуство — како у академском и истраживачком, тако и у професионалном смислу. А желим да поделим и лепу вест: стажирање је постало почетак нове етапе мог образовања у Русији!“ 🎓 За учеснике је стажирање представљало прилику да се упознају са руском технолошком екосистемом, стекну искуство међународног тимског рада и прођу пут од идеје до практичног решења.

  13. edited

    🇷🇺🎬🇷🇸 Милан Јанковић Чорба добио награду за изузетну уметничку интерпретацију на форуму „Дијалог култура“ ✨ На завршном дану великог форума „Дијалог култура“, који се током септембра одржавао у више градова Русије, кувар, музичар, путописац, блогер и оснивач хуманитарног пројекта „Gastro Hood“ Милан Јанковић Чорба добио је награду за изузетну уметничку интерпретацију. 🎬 🇷🇸🤝🇷🇺 Милан је на форуму „Дијалог култура“ учествовао као делегат Србије уз подршку Руског дома у Београду. 🎥 Награда му је додељена за његов нови филм „Лимун жут“, који је снимљен у Русији током учешћа на форуму „Дијалог култура“, који је добио име по истоименој песми са Милановог новог албума „Мој дом“. 🏛 Свечана церемонија доделе награда одржана је у Ермитажу у Санкт Петербургу. 👏❤️ Честитамо Милану на још једном успеху и желимо му много инспирације и нових радова у његовој даљој каријери!

  14. edited

    🇷🇺Предавање „Руска песма 20. века: лингвокултуролошки простор словенске песме“ 2. октобра у 19.15 часова у Руском дому биће одржано предавање доцента Државног института за руски језик „Александар Пушкин“ Александре Матрусове. Како песма чува сећање на једну епоху и изражава вредности народа? Предавање је посвећено сликама, симболима и културним значењима руских песама 20. века — од народне традиције до совјетске и ауторске песме. На примерима текстова песама размотрићемо теме љубави, домовине, пријатељства и историјског сећања, као и паралеле са српском песничком културом. Посебну пажњу посветићемо изразима и културним референцама чије разумевање помаже да се руски језик дубље доживи. Предавање ће бити одржано на руском језику. О предавачу Александра Николајевна Матрусова, кандидат филолошких наука, доцент Државног института за руски језик „Александар Пушкин“ и преводилац-конференцијски тумач. Предавала је на Универзитету у Београду. Искуство рада у Србији омогућава јој да узме у обзир језичке и културне специфичности српске публике. Основала је хор „Слависта“ и четири године била његов руководилац. У круг њених научних интересовања спадају вредности у језику и култури, као и руски песнички текстови 20. века. Предавање ће бити одржано у оквиру међународног научно-просветног пројекта „Научници будућности“. Пројекат се реализује на иницијативу и уз подршку Министарства науке и високог образовања Руске Федерације, уз подршку Министарства спољних послова Русије и Россотрудничества. Организатор пројекта је Државни институт за руски језик „Александар Пушкин“.

  15. +6

    🇷🇺📚🇷🇸 Књиге Сергеја Аксакова у библиотеци Руског дома у Београду! 🤗 Драги пријатељи! 📖 Библиотека Руског дома у Београду — једна је од највећих руских библиотека у Европи. У њеном фонду налази се око 66.000 јединица штампаних издања. 📚 Код нас је широко заступљена руска класика, књиге из историје, науке и културе Русије, дечја књижевност и уџбеници, издања за учење руског језика као страног, дела савремених руских аутора и још много тога. ✨ У овој рубрици редовно представљамо књиге које можете позајмити и прочитати код нас — на руском или српском језику. 2️⃣3️⃣5️⃣ Данас, 1. октобра, навршава се 235 година од рођења познатог руског писца Сергеја Тимофејевича Аксакова (1791–1859), аутора чувене бајке „Гримизни цвет“, руске верзије класичног сижеа „Лепотица и звер“, као и другог значајног дела у историји руске књижевности 19. века, дилогије „Породична хроника“ и „Дечије године Багрова унука“.

  16. repost

    🏁 Отворен конкурс за V Међународну медијску награду „Честный взгляд / Honest View“ 🌍 На конкурс се могу пријавити представници страних медија, независни новинари, аутори и блогери који извештавају о хуманитарној, културној, друштвеној и економској сарадњи са Русијом, као и о заједничким међународним пројектима и иницијативама. 🇷🇺🏆🇷🇸 Конкурс се одржава од 2022. године, и већ неколико пута су учесници из Србије и Републике Српске завршавали на победничком подијуму: Даринка Петровић (2023, главна награда), Милан Јанковић Чорба (2024, друго место), Бошко Козарски (2025, главна награда). 📌 Пријаве се примају у следећим категоријама: 🏆 Гран-при „За допринос објективном извештавању о Русији“ 🔹 Главна награда године за оне који не представљају само појединачне теме, већ систематично и дубински приказују стварну улогу Русије у савременом свету. 🔹 Прихватају се сви жанрови и формати – оцењују се обим, дубина и свеобухватан приступ. 🏆 „Најбољи прилог о економском и друштвеном партнерству“ 🔹 Тема су заједнички пројекти Русије и партнерских земаља: социјални програми, инфраструктура, инвестиције и развој. 🔹 Очекују се чињенице, подаци, интервјуи и примери који показују како сарадња унапређује живот људи. 🔹 Формати: чланци, репортаже и серијали публикација. 🏆 „Култура и традиција: поглед из иностранства“ 🔹 О томе како Русија инспирише публику у иностранству: културни центри, фестивали, образовање, туризам и очување наслеђа. 🔹 У фокусу је живи дијалог култура и одјек код стране публике. Добродошли су репортаже, интервјуи и фото-приче. 🏆 „Професионални поглед: жанровско новинарство“ 🔹 За ауторе репортажа, документарних филмова и публицистичких есеја посвећених сарадњи са Русијом. 🔹 Оцењују се дубина анализе, стил, тачност чињеница и конструктиван приступ. 🔹 Формат није ограничен: штампа, телевизија, радио или интернет. 🏆 „Нови глас: најбољи рад младог новинара“ 🔹 Посебна категорија за ауторе од 18 до 25 година – младе новинаре, блогере и студенте. 🔹 Представите тему међународне сарадње са Русијом на свеж, оригиналан и креативан начин. 🔹 Старост је једини формални услов – све остало зависи од вашег талента и енергије. 🏆 „Digital признање: најбољи пројекат о Русији на друштвеним мрежама“ 🔹 За блогере и креаторе садржаја: серије објава, подкасте, видео-блогове, Телеграм канале и друге дигиталне пројекте на страном или двојезичном језику. 🔹 Оцењују се квалитет садржаја, домет, ангажовање публике и креативност. 🔹 Покажите како дигиталне платформе повезују људе и земље! 📅 Пријаве су отворене од 15. августа до 4. октобра 2026. године на званичном сајту Медијске награде „Честный взгляд / Honest View“ : https://honest-view.com/ ✨ Финалисти и победници биће позвани у Москву на свечану церемонију доделе награда! 👉 Очекујемо ваше радове. Пријавите се!

  17. edited

    🇷🇺🎓📚🇷🇸 Маја Наумовић, студенткиња прве године Државног института за филм и телевизију у Санкт Петербургу и стипендисткиња Руског дома у Београду, дели са нама нови видео из северне престонице Русије, посвећен Дому књиге.

  18. edited

    🇷🇺🇷🇸 У Нишу је данас изложбом „Паралеле историје“ обележен Дан поновног уједињења нових регија са Руском Федерацијом. Организатор манифестације је Друштво српско-руског пријатељства „Братство“. Изложба говори о разарањима којима су градови Ниш и Мариупољ били изложени током ратних периода и о новом мирном животу, успостављајући историјске паралеле између догађаја из различитих времена.

  19. +6

    🇷🇺 📽 🇷🇸 У Руском дому у Београду одржан Дан руског краткометражног филма ✨ У Руском дому у Београду 29. септембра одржан је Дан руског краткометражног филма у Србији, који је српској публици представио радове младих руских филмских стваралаца — студената и дипломаца водећих филмских школа Русије. 🎤 Пре почетка пројекције публици су се поздравним речима обратиле начелница Одељења за културу Руског дома Олга Голубева и иницијаторка одржавања Дана, продуценткиња Наталија Баљчинова. 🎞 У оквиру програма приказано је девет краткометражних филмова руских аутора са српским титловима. 🤝 Пројекат је покренула продуценткиња Наталија Баљчинова, а реализован је уз подршку Руског дома у Београду. ❤️ Вече је представљало одличну прилику да се београдска публика упозна са савременом руском кинематографијом и младим ауторима који стварају у различитим жанровима.

  20. repost

    На спољном изложбеном паноу Амбасаде Русије у Србији постављена је изложба „Кримско злато: ‘цивилизована’ Европа пљачка руско благо“ на српском језику. Изложба је посвећена јединственом кримском благу, откривеном током археолошких експедиција, које се дуги низ година чувало у музејима региона. Међу драгоценостима се издваја јединствена колекција „Скитског злата“ – златни накит из некрополе Уст-Алма у Бахчисарајском рејону. ❗️Данас ове артефакте илегално задржава кијевски режим, који их је украо заједно са својим европским покровитељима. Детаљније: https://t.me/rusembserbia/5230

  21. Older posts