Посольство России в Боснии и Герцеговине ✔

🎙 Govor i odgovor na pitanje Ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova tokom plenarnog zasjedanja Međunarodnog foruma za osiguranje kolektivne bezbjednosti (Moskva, 10. novembra 2026. godine) Ključne teze: • Naše inicijative za stvaranje upravo jedinstvenog ugovorno-pravnog prostora u oblasti bezbjednosti na evropskom kontinentu bile su odbacivane. Odlično se sjećam kada smo skretali pažnju zapadnim kolegama na princip nedjeljivosti bezbjednosti, na zahtjev da nijedna zemlja, nijedna organizacija u evroatlantskom prostoru ne jača svoju bezbjednost na račun ugrožavanja bezbjednosti drugih, niti da pretenduje na dominaciju. • Posljednji takav pokušaj, kao što znate, bio je u decembru 2021. godine, kada smo pokušali da spriječimo neizbježno, što posebno naglašavam, kao što je i Predsjednik Rusije Vladimir Putin više puta objašnjavao. Čvrsto smo znali da se uz podršku Zapada ozbiljno priprema snažno nasilno gušenje Donbasa (Donjecke i Luganske Narodne Republike) i nismo mogli dozvoliti da se to dogodi. • Što se tiče administracije Predsjednika SAD Donalda Trampa, ne gajimo iluzije. Ali, ne gajeći iluzije i razumijevajući duboke protivrječnosti u pogledu toga kako međunarodna politika treba dalje da se razvija, naravno, uvijek je bolje razgovarati. Tako je bilo i tokom Hladnog rata. Naši vojnici razgovarali su sa američkim. Tako je i sada u našim odnosima sa Sjedinjenim Državama. • Imamo svoj dokument o stavovima o novoj arhitekturi bezbjednosti u Evroaziji. Imamo ono o čemu je upravo govorio generalni sekretar #ODKB Talatbek Masadikov. Na ovom kontinentu postoje i druge subregionalne strukture sa kojima ODKB aktivno sarađuje. Potpisani su memorandumi o saradnji. To su i #ZND i #ŠOS. • U Africi postoji desetak subregionalnih organizacija. <…> U Latinskoj Americi sasvim sigurno takođe postoji desetak sličnih subregionalnih struktura. Ali i tamo i tamo postoji krovna, svekontinentalna „nadstruktura“ koja objedinjuje sve zemlje. U Evroaziji – najvećem, prirodnim resursima bogatom i gusto naseljenom kontinentu – ne postoji takva krovna struktura. Iako su za osiguranje racionalne podjele rada i maksimalno iskorišćavanje prednosti koje su Bog i istorija podarili narodima Evroazije neophodne veze kako bi se izbjeglo dupliranje, optimizovali logistički projekti i transportne rute. • Naš cilj nije da stvorimo organizaciju, već da se okupimo i sagledamo čime već raspolažemo, koje subregionalne strukture postoje i kakve su veze uspostavljene među njima. Na primjer, između EAEU i ASEAN-a, ŠOS-a i ASEAN-a, EAEU i ŠOS-a, ZND-a, ŠOS-a i ODKB-a – tu već u određenoj mjeri počinju „procesi integracije integracija“. Pročitajte u cjelosti

+3

🗓 9. novembra u Beču je održan međunarodni okrugli sto „Militarizacija Evrope: šta dalje?“, u organizaciji Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču o pitanjima vojne bezbjednosti i kontrole naoružanja⁠. U fokusu događaja bila je analiza trenutne situacije u Evropi, koju karakteriše militarizacija neviđenih razmjera, sprovođena pod izgovorom potrebe suprotstavljanja „ruskoj prijetnji“. #NATO i #EU otvoreno se pripremaju za rat sa Rusijom, predviđajući ga u narednih 3–5 godina. Učesnici su razmatrali posljedice kolosalnog povećanja vojnih izdataka evropskih zemalja, širenja vojne infrastrukture u „državama na prvoj liniji fronta“ koje se graniče sa Rusijom, kao i provokativnih planova NATO-a prema našoj zemlji. ❗️ U 2025. godini vojni izdaci država članica NATO-a iznosili su oko 1,6 biliona dolara. U 2025. godini izdaci 27 država članica EU iznosili su 418 milijardi evra, dok se do 2030. godine predviđa njihov rast na 800 milijardi evra. 🔹 Naglašena je štetnost intenzivne informativno-propagandne kampanje koju evropske zemlje vode radi „obrade“ sopstvenog stanovništva, navikavajući ga na pomisao o „neizbježnosti“ sukoba sa Rusijom. „Ruskom prijetnjom“ opravdava se sve čega građani treba da se odreknu radi borbe protiv naše zemlje. Rast vojnih izdataka evropskih zemalja odvija se u uslovima ekonomske stagnacije i dovešće do ozbiljnih socijalnih posljedica. 🔹 U tom kontekstu važna tema diskusije bili su postojeći mehanizmi deeskalacije, uključujući one između Rusije i NATO-a. Konstatovano je da je njihova primjena otežana, dok su bilateralni kanali deeskalacije takođe praktično zamrznuti, uključujući dijalog u okviru sporazuma o sprečavanju incidenata na moru i u vazdušnom prostoru iznad njega, kao i o sprečavanju opasnih vojnih aktivnosti. 🔹 Posebna pažnja posvećena je ukrajinskoj krizi i njenoj povezanosti sa evropskom militarizacijom. Ukrajina se dosljedno integriše u vojno-industrijske komplekse evropskih zemalja, dok se iskustvo oružanih snaga Ukrajine sa bojnog polja koristi za pripreme za sukob sa našom zemljom. Okrugli sto otvoren je video-obraćanjem zamjenika Ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Rjabkova⁠. U događaju su učestvovali predstavnici bečkog diplomatskog kora, međunarodnih i regionalnih organizacija, uključujući UN i OEBS, kao i ugledni eksperti i novinari. 🎙 Na događaju su govorili: • načelnik uprave Departmana za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Republike Bjelorusije, potpukovnik Jevgenij Rusak; • zamjenik direktora Departmana za pitanja neširenja i kontrole naoružanja Ministarstva inostranih poslova Rusije Aleksandr Mazur; • načelnik odjeljenja Drugog departmana zemalja ZND Ministarstva inostranih poslova Rusije Aleksandr Postigov; • prorektor Ruske državne akademije za intelektualnu svojinu za međunarodne odnose i bezbjednost, pukovnik u rezervi Aleksandr Lihonosov; • počasni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta Kolumbija, doktor nauka Robert Legvold; • austrijski politikolog i novinar David Rajniš; • docent na Katedri za političku filozofiju i geopolitiku Univerziteta Uni Dolomiti u Belunu, Italija, Lorenco Marija Pačini. ☝️ Povodom rezultata okruglog stola podsjećamo – Rusija ne teži sukobu sa NATO-om i ne želi rat sa Evropom. Evropske zemlje treba da odustanu od svog opasnog kursa, koji im pruža iluziju zaštite od spoljnih prijetnji, a u stvarnosti će dovesti do katastrofalnih posljedica. 🔗 Originalna objava⁠

#Najava ⚡️ Otvoren je prijem radova za IX Međunarodni konkurs „Ispričaj svijetu o svojoj Otadžbini“. Manifestacija je usmjerena na razvijanje ljubavi prema Otadžbini, jačanje prijateljstva među narodima i razvoj kulturnog dijaloga. U okviru konkursa učesnici biraju događaje, tradicije i znamenita mjesta svoje Otadžbine koji su im najzanimljiviji i o njima pričaju sunarodnicima i vršnjacima u inostranstvu u obliku video-snimka, crteža ili prezentacione stranice, uz obavezan prevod na strani/ruski jezik. 🌏 Učestvovati mogu svi zainteresovani iz Rusije i inostranstva! Konkurs se održava u četiri starosne kategorije: • djeca uzrasta do 6 godina (uključujući i šestogodišnjake); • djeca uzrasta od 7 do 10 godina; • djeca uzrasta od 11 do 14 godina; • mladići i djevojke uzrasta od 15 godina i stariji. Posebne nominacije: • „Tamo je ruski duh, tamo Rusijom miriše!“ • „Rusija i moja Otadžbina – prijateljstvo kultura“ • „Moj kraj – moja istorija“ • Nominacija Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta (MPGU) za ruske i strane mentore • Specijalna nagrada „Region-pobjednik“ 👉 Prijavite se za učešće ❗ Prijave za učešće primaju se do 20. marta 2027. godine. ⸻ Radovi o Rusiji biće predstavljeni na platformama Ministarstva inostranih poslova Rusije, Rossotrudničestva i Fonda „Ruski mir“ radi promocije ruske kulture u inostranstvu, biće uključeni u nastavne materijale za učenje ruskog kao stranog jezika i objavljeni na platformama organizatora i partnera. Svi učesnici konkursa biće pozvani na svečanu ceremoniju dodjele nagrada u Nacionalnom centru „Rusija“ u Moskvi, uz učešće državnih i javnih ličnosti i predstavnika diplomatskog kora. 🌐 Tokom osam godina održavanja konkursa pristiglo je ukupno 31.595 radova iz 89 regiona i 96 zemalja, a u projekat je uključeno više od 110 hiljada djece, roditelja i pedagoga. Organizator konkursa je Autonomna neprofitna organizacija „Inovacioni centar za razvoj i vaspitanje djece i omladine“, uz podršku Ministarstva inostranih poslova Rusije, Rossotrudničestva, Rospatriotcentra, Rosdjetcentra, MPGU, Fonda „Ruski mir“, Junarmije, Nacionalne asocijacije roditelja i drugih partnera. https://t.me/MID_Russia/95436

⚡️ NAJAVA ⚡️ Pridružite nam se 9. novembra na međunarodnom okruglom stolu „Militarizacija Evrope: šta dalje?“ ☝️ Predstojeći događaj ima za cilj da pruži analitičku ocjenu aktuelnih vojno-političkih trendova u Evropi i identifikuje moguće načine za sprečavanje razvoja situacije prema najgorem scenariju. 🎙 Na okruglom stolu učestvovaće predstavnici diplomatskog kora u Beču, međunarodnih i regionalnih organizacija, uključujući #UN i #OEBS, kao i istaknuti stručnjaci za bezbjednost i novinari. Teme za diskusiju: ▪️ Koji su osnovni uzroci vojno-političke krize u Evropi? ▪️ Kakve vojne, političke i socio-ekonomske rizike i bezbjednosne izazove donosi aktuelna militarizacija evropskih država? ▪️ Kako ovi trendovi utiču na kontrolu konvencionalnog naoružanja u Evropi i panevropski režim mjera za izgradnju povjerenja i bezbjednosti (CSBM)? ▪️ Kakva je uloga Foruma OEBS-a za bezbjednosnu saradnju (FSC) u kontekstu aktuelne vojno-političke krize? ▪️ Koji mehanizmi postoje za sprečavanje eskalacije između Rusije i NATO-a i ima li trenutno izgleda za unapređenje postojećih vojno-političkih instrumenata? 🗓 Datum: ponedjeljak, 9. novembar 2026. godine 🕒 Vrijeme: 14.00 časova po srednjoevropskom vremenu, 16.00 časova po moskovskom vremenu Prijenos će biti dostupan na: 💬 Telegram⁠ 📺 YouTube⁠ 🔗 Objava⁠

📅 4. новембра 2026. године у Кремљу Владимир Путин је уручио награде Предсједника за допринос јачању јединства руске нације и државна одликовања Руске Федерације. За велики допринос очувању и популаризацији руске културе у иностранству, медаљом Пушкина одликован је Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске (Босна и Херцеговина) Драга Мастиловић. Амбасада Русије у БиХ срдачно честита Драги Мастиловићу на одликовању и жели му даље успјехе у раду на јачању наших веза у областима науке и културе.

📅 4 ноября 2026 года в Кремле В.В.Путин вручил премии Президента за вклад в укрепление единства российской нации и государственные награды Российской Федерации. За большой вклад в сохранение и популяризацию русской культуры за рубежом медалью Пушкина награжден Министр научно-технологического развития и высшего образования Республики Сербской (Босния и Герцеговина) Драга Мастилович. Посольство России в БиГ сердечно поздравляет Д.Мастиловича с награждением и желает дальнейших успехов в его деятельности на благо укрепления наших связей в сферах науки и культуры.

🇷🇺 Rusija 4. novembra slavi Dan narodnog jedinstva, obilježavajući oslobođenje Moskve od poljsko-litvanskih osvajača. Izvor: Prozor u Rusiju

🇷🇺 Danas u Rusiji obilježavamo #DanNarodnogJedinstva! Ovaj praznik simbolizuje jedinstvo višenacionalnog naroda naše zemlje, ističe raznolikost tradicija i kultura, veliča odanost i ljubav prema Otadžbini. ❗️ Srećan Dan narodnog jedinstva! #DanNarodnogJedinstva2026 https://t.me/MID_Russia/95457

🎙 Govor⁠ Ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova na plenarnoj sjednici visokog nivoa četvrte Minske međunarodne konferencije o evroazijskoj bezbjednosti (Minsk, 3. novembar 2026. godine) Ključne teze: • Cijenimo odličnu organizaciju ovog foruma [Minske međunarodne konferencije o evroazijskoj bezbjednosti] i stvaranje optimalnih uslova za korisne diskusije. Takve iskrene i otvorene diskusije danas su važnije nego ikada. Posebno imajući u vidu da se kod Svjetske većine objektivno formirala potreba za novim modelom svjetskog poretka. • Rusija podržava uspostavljanje pravednog sistema međunarodnih odnosa na multipolarnim osnovama. On treba da odražava kulturnu i civilizacijsku raznolikost savremenog svijeta i njegovih naroda, uz priznavanje prava svakog od njih da samostalno odlučuje o svojoj sudbini. • Rukovodeći se tim ciljem, dosljedno radimo na unapređenju inicijative za formiranje Velikog evroazijskog partnerstva, koju je Predsjednik Vladimir Putin iznio još 2015. godine na prvom samitu Rusija–ASEAN, kroz uspostavljanje veza između integracionih udruženja na evroazijskom kontinentu. Taj proces već je u toku uz učešće #EAES, #ŠOS i #ASEAN. • Zapad se pokazao nespremnim za saradnju na poštenoj i ravnopravnoj osnovi. Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko podsjetio je na period osnivanja Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju, ali su članice NATO-a i Evropske unije odbile da ispune obaveze koje su preuzele u okviru samog OEBS-a, i to na najvišem nivou. • Ima li budućnosti organizacija [OEBS] čija istorija simbolizuje neuspjeh evroatlantskog modela bezbjednosti? Taj model, koji vuče korijene iz iluzija kasne faze „hladnog rata“, zahtijeva temeljnu rekonstrukciju ukoliko želi da ostane „na površini“. Za sada, međutim, iz Brisela čujemo pozive na izgradnju sistema „evropske bezbjednosti“ bez učešća Rusije i Bjelorusije, a ako ćemo govoriti otvoreno, protiv naše dvije zemlje. • Danas pozivamo na ostvarivanje nedjeljivosti bezbjednosti u okviru formiranja već sveevroazijske, a ne evroatlantske arhitekture, koja bi bila otvorena za sve zemlje i udruženja na kontinentu i odražavala multipolarnu realnost. • Čujemo „jadikovke“ povodom ukrajinske krize, koju je Brisel pretvorio u žestoku borbu protiv naše zemlje. Pozivaju na hitan prekid vatre, postizanje „energetskog“, „prehrambenog“, „vazdušnog“ i „pomorskog“ primirja. Sve to nije potrebno radi mira. U to smo se više puta uvjerili. Sve te „jadikovke“ usmjerene su isključivo na pružanje predaha Kijevu radi obnove borbenog potencijala uz pomoć spoljnih sponzora tog režima. • Pozivajući partnere na zajednički rad na formiranju evroazijske arhitekture bezbjednosti, nikada nismo zatvarali vrata evropskim zemljama. Nećemo izbjegavati saradnju sa onima koji odustanu od neprijateljskih namjera i na djelu pokažu spremnost za usaglašavanje pravedne ravnoteže interesa. • Za sada se, međutim, ne nazire perspektiva realističnog dijaloga sa Evropom. Štaviše, Zapad djeluje protiv objektivnog istorijskog trenda ka multipolarnosti i pokušava da proširi svoj uticaj na istočni dio Evroazije. 📖 Pročitajte u cijelosti⁠ https://t.me/MID_Russia/95431

🇷🇺🇺🇳 Govor Stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN Vasilija Nebenzje na sjednici Savjeta Bezbjednosti UN o situaciji u Bosni i Hercegovini 📖️️️️️️ Pročitajte u cijelosti⁠ 🎦️️️️️️ Prijenos cijele sjednice⁠ Ruska Federacija podržala je ponovno produženje mandata Snaga Evropske unije u Bosni i Hercegovini. Polazimo od toga da će se i ubuduće aktivnosti misije odvijati strogo u okviru odobrenih parametara. ☝️ „Alteja“ treba da nastavi da igra stabilizujuću ulogu u osiguranju mira i bezbjednosti u BiH. ⸻ Pozdravljamo održavanje još jednih opštih izbora u BiH u mirnoj i spokojnoj atmosferi. Uprkos različitim pokušajima spoljnih sila da utiču na tok njihovih priprema i rezultate glasanja, konstitutivni narodi Bosne i Hercegovine dostojanstveno su i u potpunosti ostvarili svoja demokratska prava. U sastav Predsjedništva BiH, nakon osmogodišnje pauze, izabran je legitimni predstavnik hrvatskog naroda. Uvjereni smo da će takva pravedna konfiguracija doprinijeti stabilizaciji situacije u Bosni i Hercegovini. ⸻ Rusija je upozoravala zapadne zemlje na manipulacije imenovanjem „Visokog predstavnika“ mimo Savjeta Bezbjednosti UN. U skladu sa slovom i duhom Dejtonskog sporazuma, kao i ustaljenom međunarodnom praksom, Savjet mora da potvrdi imenovanje „Visokog predstavnika“. To je bilo dobro poznato našim kolegama. Uprkos tome, zapadne zemlje odbile su zajednički rad na pronalaženju uzajamno prihvatljivih kompromisnih rješenja i odbacile nacrt rezolucije Savjeta Bezbjednosti o Kristijanu Šmitu, koji su predložile Moskva i Peking. Svima je dobro poznato do čega je to dovelo. ⚠️ I dalje ne vidimo spremnost zapadnih kolega da isprave nenormalnu situaciju koju su sami stvorili. Nažalost, cijenu tih opasnih eksperimenata ponovo su primorani da plaćaju građani Bosne i Hercegovine. ⸻ Sviđalo se to nekome ili ne, Dejton je bio i ostaje nezamjenjiva osnova postkonfliktnog uređenja u BiH. Trajno međunacionalno pomirenje moguće je postići samo na dejtonskoj međunarodnopravnoj platformi. Pažljivo izgrađen sistem kontrola i ravnoteže, koji podrazumijeva uvažavanje interesa sve tri strane u BiH, ostaje jedina realna osnova za njihov miran suživot i nediskriminatorski, ravnopravan položaj u okviru jedinstvene države. 👉️️️️️️ Svaki pokušaj izvrtanja dejtonskih principa predstavlja igranje vatrom, koje će imati pogubne posljedice kako po BiH, tako i po cijeli region Zapadnog Balkana. 📍 Njujork, 30. oktobar 2026. godine 🔗 Objava Stalne misije Rusije pri UN⁠

Апликација "Ријеч по ријеч" је сада доступна и директно на Google Play. Уживајте у учењу руског језика! https://play.google.com/store/apps/details?id=com.pendurov.slovo

Zlatna jesen stiže u Krasnojarsk! 🍂 🎬 Naša Sibir 4K Prozor u Rusiju ❤️

Златна јесен стиже у Краснојарск!🍂 🎬Наша Сибирь 4K Прозор у Русију ❤️

+5

🇷🇺🌍 28. oktobra 2026. godine — u Moskvi je počeo treći samit Rusija–Afrika! Bogat poslovni program odražava visok nivo svestranog razvoja prijateljskih odnosa naše zemlje sa afričkim kontinentom. #Dan1 • Održana je plenarna sjednica Ekonomskog i humanitarnog foruma Rusija–Afrika, koju je otvorio Predsjednik Rusije Vladimir Putin. Govor je održao i Predsjedavajući Afričke unije, Predsjednik Republike Burundi Evarist Ndajišimije. • Predsjednik Rusije je zajedno sa šefovima delegacija afričkih zemalja – učesnica Ekonomskog i humanitarnog foruma i samita #RusijaAfrika obišao izložbu „Platforma suverenog razvoja: napredna ruska rješenja u ključnim oblastima ekonomije i socijalnoj sferi“. • Vladimir Putin održao je sastanak sa rukovodiocima vodećih regionalnih organizacija afričkog kontinenta. • U Granovitnoj palati Moskovskog Kremlja održan je prijem u ime Predsjednika Rusije u čast šefova delegacija – učesnika trećeg samita Rusija–Afrika. Na marginama Samita Vladimir Putin održao je i bilateralne sastanke: 🇪🇬 sa Predsjednikom Egipta Abdel Fatahom el Sisijem; 🇪🇹 sa Predsjednikom Etiopije Abijem Ahmedom. ⸻ ⚡️ Ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov održao je radni doručak sa rukovodiocima ministarstava inostranih poslova 4️⃣1️⃣ afričke države. Ministar je takođe uputio pozdravnu poruku organizatorima i učesnicima Omladinskog foruma Rusija–Afrika. ⸻ 💬 Marija Zaharova: Treći samit postaće nova prekretnica u razvoju saradnje između Rusije i afričkog kontinenta. Njegovo održavanje učvrstiće pozitivnu dinamiku naše saradnje u narednim godinama i dati značajan doprinos proširenju ravnopravnog i obostrano korisnog partnerstva. (Iz brifinga zvanične predstavnice Ministarstva inostranih poslova Rusije od 28. oktobra 2026. godine) 🔗 Izvor: Ministarstvo inostranih poslova Rusije⁠

Да бисте преузели апликацију "Ријеч по ријеч" на свој мобилни уређај, пређите на линк: За iOS уређаје: https://apps.apple.com/us/app/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC/id6764075760?l=ru За Android уређаје: https://www.rustore.ru/catalog/app/com.pendurov.slovo (потребна је претходна инсталација апликације RuStore и давање релевантних дозвола)

В Баня-Луке представили ИИ-платформу для изучения русского языка «Слово за словом» В Русском центре Фонда «Русский мир» при Народной и университетской библиотеке Республики Сербской состоялась презентация инновационной платформы «Слово за словом», разработанной АНО «Диалог культур» и Уральским государственным экономическим университетом при поддержке Правительства Свердловской области Российской Федерации. Приложение объединяет искусственный интеллект, микрообучение и элементы геймификации. Оно определяет уровень владения русским языком от А0 до С2 и формирует персонализированную программу обучения. Пользователи могут выполнять увлекательные задания, знакомиться с историей и культурой России, заниматься на сербском языке и даже учиться без доступа к интернету. Преподаватели и студенты получили возможность первыми познакомиться с платформой и поделиться своими впечатлениями. Их отзывы помогут усовершенствовать приложение перед его внедрением в регулярные языковые курсы. «Слово за словом» — новый шаг к изучению русского языка через технологии, игру и знакомство с Россией!

У Бањој Луци представљена АИ-платформа за учење руског језика „Ријеч по ријеч“ У Руском центру Фонда „Руски мир" при Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске одржана је презентација иновативне платформе „Ријеч по ријеч“, коју су развили невладина организација „Дијалог култура“ и Уралски државни економски универзитет уз подршку Владе Свердловске области Руске Федерације. Апликација обједињује вјештачку интелигенцију, микроучење и елементе гејмификације. Одређује ниво знања руског језика од А0 до С2 и креира персонализовани програм учења. Корисници могу да рјешавају занимљиве задатке, упознају историју и културу Русије, уче на српском језику и чак вјежбају без приступа интернету. Наставници и студенти имали су прилику да се први упознају са платформом и подијеле своје утиске. Њихове повратне информације помоћи ће у даљем унапређењу апликације прије њеног увођења у редовне курсеве језика. „Ријеч по ријеч“ представља нови корак ка учењу руског језика кроз технологију, игру и упознавање Русијe!

Делегация Свердловской области посетила Брод 22 октября 2026 г. в городе Брод Республики Сербской состоялась встреча делегации Свердловской области во главе с руководителем Нижнетуринского муниципального округа А.А.Постоваловым с руководством муниципалитета. По итогам встречи А.А.Постовалов и глава г.Брод М.Зечевич подписали меморандум о взаимопонимании и намерении установить побратимские связи между двумя муниципалитетами. В мероприятии также принял участие Министр энергетики и горного дела Республики Сербской П.Джокич. Стороны выразили заинтересованность в развитии партнёрства в сфере экономического сотрудничества, включая возможности взаимодействия местных предприятий с российской компанией «Тизол». Представители Брода ознакомили российскую делегацию с перспективами развития свободной экономической зоны «Брод». Подписание меморандума стало важным шагом к установлению долгосрочных партнёрских отношений между Бродом и Нижнетуринским муниципальным округом и открывает новые возможности для межрегионального сотрудничества между Республикой Сербской и Свердловской областью.

Делегација Свердловске области посјетила Брод Дана 22. октобра 2026. године у Броду у Републици Српској одржан је састанак делегације Свердловске области, коју је предводио начелник Нижњетуринског општинског округа Андреј Постовалов, са руководством општине. Након састанка Андреј Постовалов и начелник општине Брод Милан Зечевић потписали су меморандум о разумијевању и намјери успостављања братских веза између двије општине. Догађају је присуствовао и министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић. Стране су изразиле заинтересованост за развој партнерства у области економске сарадње, укључујући могућности за сарадњу локалних предузећа са руском компанијом „Тизол“. Представници Брода упознали су руску делегацију са перспективама развоја слободне економске зоне Брод. Потписивање меморандума је важан корак ка успостављању дугорочних партнерских односа између Брода и Нижњетуринског општинског округа и отвара нове могућности за међурегионалну сарадњу Републике Српске и Свердловске области.

Делегация Свердловской области посетила Республику Сербскую С 21 по 22 октября 2026 года Республику Сербскую посетила делегация Свердловской области Российской Федерации во главе с руководителем Нижнетуринского муниципального округа А.А.Постоваловым. В состав делегации также вошли представители промышленной компании «Тизол» и АНО «Диалог культур». 21 октября состоялись встречи с Министром энергетики и горного дела Республики Сербской П.Джокичем и Министром просвещения и культуры Б.Голубовичем. В тот же день делегация посетила Торгово-промышленную палату Республики Сербской и Русско-сербский храм Преображения Господня в Баня-Луке. 22 октября часть делегации встретилась с Министром по делам семьи, молодёжи и спорта Республики Сербской И.Игнятович, а также с представителями Молодёжного совета Республики Сербской. Кроме того, делегация посетила спортивный центр «Борик». Визит представляет собой важный шаг в отношениях между Свердловской областью и Республикой Сербской, способствуя расширению партнёрства на новые направления и реализации потенциала сотрудничества в различных сферах.