Ко је нама Ђенерал? О патогенези другосрбијанског унутрашњег туђинства Ратни командант Војске Републике Српске, ђенерал Ратко Младић, јуче је предан српској земљи. Његова породица и најближи, након деценија његовог прогона, псеудосуданије и година „правоснажне“ зинданије, на неки начин могу почети да траже смирење. Но наша српска борба за властито памећње – за право да сами одредимо чега ћемо се и како ћемо се сјећати, за право на меморијску сувереност само се наставља. Разумије се, борба за право на властито, национално сјећање водиће се као што је, што се нас тиче, и досад била вођена, само у границама (опште)људскогā, наиме, онога што нам од почетка деведесетих са доминантног, квазииперијалног Запада бијаше системски порицано, најприје пропагандном дехуманизацијом српских вођа, односно српског народа у цјелости, а касније хашко-бриселско-вашингтонским диктатом тога шта „смије“ бити објект српског јавног сјећања на деведесете. ЦЕО ЧЛАНАК НА ЛИНКУ