КАКО СЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ БРИШУ ИЗ ИСТОРИЈЕ: Злочини у Подрињу „нису контекст“ за Сребреницу, али је српска кривица обавезан контекст за „Олују“ Једна од карактеристика „културе сећања“ инверзног национализма је и одбијање да се српски злочини ставе у било какав историјски контекст, будући да се сматра да је, рецимо, свако помињање Братунца заправо релативизација Сребренице. Али, исти медији и исти аутори заступају и став да се „не могу палити свеће за догађај као што је ‘Олуја’, а у исто време се потпуно игнорише след догађаја који је довео до саме ‘Олује’“. Или што рече Динко Грухоњић: „Ако причамо о Олуји, (…) нико не прича о томе шта је било у периоду до Олује„. За Сребреницу не сме контекст, али за Августовски погром („Олују“) не може без контекста – очигледно да је на делу чувени модел „двомисли“ (doublethink). ЦЕО ЧЛАНАК НА ЛИНКУ