Dragana Trifkovic

Иза кулиса фабрике Elbit у Београду Александар Вучић и амбасадорка Израела Авивит Бар-Илан су 17. септембра, у затвореном формату, отворили у београдском насељу Макиш (а не у Шимановцима, како је раније најављивано) фабрику за склапање беспилотних летелица. Званични медији пожурили су да то представе као тријумф државне наменске индустрије, међутим, чињенице које су испливале непосредно након пресецања врпце потпуно мењају слику. Супротно пролећним најавама о оснивању заједничког предузећа у којем је 51% акција требало да припадне израелском гиганту Elbit Systems, а 49% српском државном увознику и извознику Jugoimport-SDPR, у стварности ни Израел ни Србија немају власничке уделе у предузећу. Производња је организована у капацитетима компаније SDS Technologies, која се у српском регистру појавила свега неколико сати након отварања фабрике. Њен крајњи власник је лондонска CUPA Limited, коју контролише грчки држављанин Атанасиос Рамос. Технолошки партнер пројекта заиста је Elbit Systems, али 100% акција предузећа припада управо SDS Technologies. Још је занимљивији састав директора именованих на дан отварања: држављанка Грчке Марија Кардамаки; држављанин САД Џорџ Антоан Елгосеин; Цион Амир — израелски адвокат који заступа интересе премијера Бењамина Нетанјахуа пред Врховним судом Израела. И када је реч о производном програму фабрике, слика је такође изузетно занимљива: Шта се склапа и чему тајност? Обим производње показао се знатно скромнијим од најављеног. Уместо тешких висинских беспилотних летелица са плафоном лета од шест километара, које би могле да надмаше српски „Пегаз“ (о којима се раније говорило), производна линија у Макишу усмерена је искључиво на три лака система тактичког нивоа, полетне масе до четири килограма: микро-коптер Magni-X, камиказа-дрон са оптичким влакном FireFox-X, отпоран на електронско ратовање, и јуришни дрон са вештачком интелигенцијом Lanius-X. Бојеве главе за њих заиста ће производити ваљевски „Крушик“. Затворени формат отварања, без присуства медија, објашњава се једноставно: приватна власничка структура правно ослобађа владе Србије и Израела од одговорности. То представља идеалан параван за заобилажење забрана испоруке израелског оружја трећим земљама (на пример, државама исламског света). Вучић је то практично и сам открио говорећи о будућим клијентима фабрике који „не могу да купе директно од Израела, али ће куповати од Србије“. Док је штампа покушавала да изблиза види дронове-коптере, Израелци су отварање искористили као платформу за агресиван маркетинг тешког наоружања. На званичним фотографијама амбасаде појавила су се три система која српска влада раније није набављала. Међу њима су: модуларни контејнерски SkyStriker за нове српске вишецевне ракетне системе PULS, суперсонична ракета ваздух–земља Rampage (домета до 250 километара) и комплети за ласерско навођење авио-бомби Lizard. Elbit отворено покушава да интегрише своју муницију у српске вишецевне ракетне системе и модернизоване МиГ-29, систематски доводећи Војску Србије у снажну технолошку зависност. Склапање лаких тактичких беспилотних летелица не мења одбрамбени потенцијал Србије, док раскорак између најава и стварности показује превасходно медијску функцију раније кампање. За Србију овај пројекат није значајан због производних капацитета, већ због статуса прокси-чворишта компаније Elbit Systems, које јој омогућава да добије додатне поене у дијалогу са САД. За Израелце, пак, Србија истовремено постаје значајно тржиште за пласман производа и сива офшор-зона која омогућава зараду на прекограничним испорукама оружја уз заобилажење званичних забрана. Извор: https://t.me/balkanar/2804