СРПСКИ ГЛАСНИК

@srpskiglasnik · news · Russian · active

Телеграм канал Српски Гласник преноси вести из свих српских земаља и света, те се дотиче наше славне историје и чува од заборава јунаке и дела.

Subscribers 11.2K Subscribers, last 30 days: 11.1K → 11.2K +0 24h
Reach per post (ERR) 14.5%1.6K avg views
Posting 68.1/day last 3 hours ago
Reactions per 1K views 52.2 ❤ 🤣 🤬
  1. "Чуо сам има сада доста криминалаца који иду и рекетирају. Нема више закона, нема више полиције. И ова Врачарска група, пошто су они победили на изборима." Хахахахаха испостава Звицера је победила, али до сада није било ни рекетирања нити криминалаца. И он се не разуме у те некакве криминалне групе 😀 муЋи га нека туга! 😀 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  2. edited

    И бајкери су данас дошли испред Правног факултета у Београду, да одају почаст погинулима у последњих 16 минута тишине... 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  3. 📍КРАЉЕВО Акција је почела у 12 часова на четири локације: кеј, Парк Светог Саве, Ратарско имање и аутобуска станица. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  4. Мађарска ОТП банка ће од понедељка преузети управљање АЛТА банком. НАПОМИЊЕМО ДА ОВО ЗА САДА НИЈЕ ПОТВРЂЕНА ИНФОРМАЦИЈА. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  5. Постоји код Срба у данашњој Хрватској нешто што се ријетко среће код Срба у Србији. Нека необјашњива, упорна, готово болна љубав према завичају. Према камену, драчи, шкртом комаду земље, старој кући и небу под којим су се рађали и умирали њихови преци.Можда нам је то неки усуд. Да највише волимо оно што нам је живот толико пута покушао одузети. У једном далматинском селу, испред своје куће, сједи жена од осамдесетак година. Лице јој је такво да бисте јој тешко дали више од шездесет. Мирна, достојанствена, готово нестварно лијепа у својој старости. Деведесетих година, у Задру, претукли су је готово насмрт. Везали су јој руке лисицама и тукли је. Једва је преживјела. Извукли су је захваљујући рођеном брату који је, неким чудом, познавао некога ко је тада могао помоћи. Послије „Олује“ завршила је у Београду. Радила је у некој трговини. Покушавала је живјети и некако саставити оно што је од живота остало. Једног дана неки Београђанин, који је свакодневно долазио у трговину, рече јој:„Гледам те овдје сваки дан како причаш и никако да научиш српски!“ Можда је за њега то била тек успутна примједба. Можда је већ сљедећег тренутка заборавио шта је рекао. Али она није могла да заборави. Те су је ријечи погодиле готово као они ударци у Задру. Јер човјек може преживјети батине, понижења и прогон, али тешко подноси када му се, након свега, и међу својима оспори оно једино што је успио сачувати, језик којим га је мајка успављивала, говор његовог дјетињства, ријечи материне. Отишла је у Аустралију. На други крај свијета. Далеко од Задра, Београда, Далмације. Далеко од свега што ју је бољело. Али од завичаја није могла побјећи. Послије десет година вратила се у своје село, својој кући, обновила шта је и како знала и могла.И ено је, још увијек сједи пред кућом. О свом јаду готово никоме не говори. Не зато што је заборавила, него зато што памти. И зато што се боји да би неко и због њене приче могао настрадати ако би се сазнало шта је преживјела, ко јој је то учинио и како се спасила. Нема у тој кући великог богатства. То као да и није кућа, него нека осматрачница. Нема ничега због чега би се човјек, размишљајући само разумом, морао вратити с другог краја свијета. Али има оно што се не може купити.Ту су гробови њених предака. Ту је углачани камен са прага куће преко којег су генерације пролазиле. Ту је камен који памти кораке њених родитеља. Ту је небо које је гледала као дијете. И ту, под тим истим небом, жели дочекати свој посљедњи дан. Можда управо у томе лежи тајна оне необичне љубави далматинских Срба према завичају. Не воле они тај камен зато што је плодан, нити драчу зато што је лијепа. Воле их зато што су њихови, натопљени крвљу њихових дједова у борбама против Турака и душмана. Зато што у њима препознају себе, своје мртве и живе, пјесму ускока и сердара, своје дјетињство и све оно што им нико није могао одузети. Понекад човјек читав живот носи у себи само једну жељу, да се врати тамо одакле је потекао. Да још једном сједне пред своју кућу. Да осјети мирис борова и смиља и зов ћукова који одзвања кроз врелу ноћ, топлину сунца и врелину камена. Да се, када дође вријеме, придружи својима под својим небом. На својој земљи.И ово није измишљена прича. Та жена је, ето, и данас пред својом кућом у једном далматинском селу. Понекад јој поглед одлута као у неку даљину, у прошлост, гдје одзвања радост дјеце око куће и дозивање чобана који уз пјесму пјевају о јунаштву котарских сердара и српским гуслама. И тад би само онај ко би се добро загледао примијетио како јој у модром оку затрепери суза, као кад повјетарац пређе преко локве под Велебитом... ✍ Јован Његовић Дрндак. 🇷🇸СРПСКИ ГЛАСНИК

  6. edited

    Ни у министарству финансија нису били документи у црним кесама, него... Пазите сад! 👇 "Колачи, пите и пуњене паприке!" 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  7. Данас, на Светог Луку, рођен је Радомир Саичић. Срећан рођендан професоре! 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  8. edited

    Управо редови људи који покушавају да подигну новац од Алта банке, након што јој је Народна банка Србије одузела дозволу за рад. Ко су људи који су уопште отварали рачун у њој? 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  9. ЈОВАН МЕМЕДОВИЋ: "Моји "криминални клан" и ја смо увек обављали свој посао, али од овога је некако све почело... Видимо се на суду!" 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  10. edited

    Еко стража: "Девојке су у четвртак окречиле Мостарску петљу да би јуче Рифф Рафф Ред Стар, навијачка група, фракција навијача Црвене Звезде ишарала оно што је окречено. Иначе иста навијачка група је одговорна за уништавање комплетне Чубуре и Лекиног Брда. Очекујемо да Црвена Звезда реагује и да врати ово и све остале фасаде у првобитно стање. Послаћемо данас и званичан допис. Уколико не добијемо званичан одговор обратићемо се Министарству спорта и УЕФА." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

  11. Older posts