Сања Маринковић у Магазин Ин-у, на Пинку, угостила Вучића. Уз њега Карлеушу, Снежану Савић и Зорицу Брунцлик, да му се диве. А он, херој, као у серијама између његовог пропагандног програма. Добар момак коме душмани раде о глави. Он хоће, зна, али му не дају. Зли људи желе најгоре Србији, али он ће да је спаси. Хитлер је пропаганду над децом довео дотле да су пријављивала родитеље. Многи ни након његовог пада нису могли да се ослободе усађених заблуда. Вучић нема омладину, али има скоро све ТВ канале. И манипулише без граница. Хитлерова омладина звала се Хитлерјугенд. Овај има Вучић Рентнербунд. Вучићеве пензионере. Жели да га доживљавате као члана породице. Некога ко вас воли више од свих. Без кога бисте остали сами. А говори вам да не верујете својој деци и унуцима. Да ли је ико нормалан то поручио људима које лично не познаје? То је задирање у поверење које се гради деценијама. Код Хитлера - оданост вођи учила се од детињства. Код Вучића - пензионерима стижу писма, захвалнице и обећања. Уместо институција, све има његов потпис. Хвале ми се пензионери како им је Вучић директно писао. Не питају се одакле му њихове адресе. Пензионер је радио четрдесет година. Устајао у пет. Градио фабрике, школе, болнице. Одвајао од сваке плате. А сада треба да захваљује Вучићу што прима пензију. Као да је радио код њега. Па му даје из свог џепа. Оно што си зарадио доживљаваш као нечију милост. Уместо да питаш зашто немаш довољно за живот, захваљујеш што си ишта добио. Пошаље ти писмо. Поштује те. Зна колико си се жртвовао. А ти седиш сам. Деца далеко. Телефон ретко звони. И онда ти се обрати председник. Твоју самоћу претвори у политички дуг. Уз бригу иде страх. Без њега ће бити горе. Све ће стати. Други ће ти узети и то мало што имаш. Више не бираш ко ће боље водити државу. Чуваш човека за кога верујеш да ти чува живот. Није ти Вучић зарадио радни стаж. Пензионер никоме не дугује глас. Ни захвалност што добија оно што му припада. Вучић њему дугује објашњење: зашто после четрдесет година рада мора да рачуна има ли за лекове? Добри су му само док му служе. ✍🏻 Стефан Симић 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК