БУГАРИН КОЈИ ЈЕ ПОЛОЖИО СВОЈ ЖИВОТ ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ Евгениј је приступио Војсци Републике Српске током 1993. године. Распоређен је у јуначку 4. Озренску бригаду која је бранила Возућу и јужне падине Озрена. Свакодневне тешке борбе и чување Немањићких манастира прославили су ову бригаду. Приликом једног НАТО удара Евгениј бива рањен, међутим одбија наређење свог команданта да напусти линију и оде на лечење. Тако рањен дочекао је и зору 10. септембра 1995. Тога јутра у 5 часова два муслиманска корпуса кренуше у по ко зна коју офанзиву на Возућу и Озрен. Два корпуса на две лаке пешадијске бригаде, однос снага 16:1, на Возућу јуришају домаћи и Муџахедини из Арабије, Туниса, Судана, Марока, Ирана... и баш они код Лозне заробљавају Евгенија. Код Завидовића, после страховитог мучења, су му одсекли главу. За заслуге у одбрани Републике Српске Евгениј је одликован Медаљом заслуга за народ. Његово тело без лобање је из Бањалуке пребачено у Софију где је 21. маја 1997. године сахрањен уз највеће државне почасти. Испраћају посмртних остатака присуствовао је почасни вод Војске Републике Српске. Тело овог војника дошао је да прими његов рођени брат, Александар Васиљев. Александар Васиљев је пошао стазама свога брата две године касније 1999. борио се као добровољац на Косову и Метохији где је три пута рањаван... Слава бугарском брату! 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК