СРЕБРЕНИЦА: БРОЈКЕ КОЈЕ СЕ НЕ УКЛАПАЈУ У ЈЕДНУ ПРИЧУ Када вам годинама понављају једну исту причу, најбоље је да погледате бројке. Према истраживању историчара Миливоја Иванишевића, до марта 2007. године у Поточарима су била сахрањена 2.442 тела. Од тог броја, Иванишевић је навео да се 914 имена, односно више од 37%, налазило на бирачким списковима за изборе у БиХ 1996. године. То само по себи не доказује да је 914 људи било живо 1996. године. Рат је тада већ био завршен, а избори су одржани у непосредном послератном периоду, када су евиденције могле бити неажурне. Али 914 имена, односно више од 37 одсто, свакако је превисока бројка да би се тек тако занемарила. Како и зашто се толики број људи који су се водили као страдали нашао на послератним бирачким списковима? То питање заслужује одговор. А онда долази још занимљивији податак. Директор сарајевског Истраживачко-документационог центра Мирсад Токача говорио је о око 500 живих људи који су се налазили на списковима страдалих. Такође је указивао на случајеве људи који су се на списковима водили као жртве, иако према доступним подацима у јулу 1995. нису били у Сребреници. Ако је тако, онда је сасвим легитимно питати: Како су прављени спискови? Ко их је правио? Ко их је проверавао? И колико су пута мењани? Идемо даље. Хакија Мехољић, начелник полиције у Сребреници, говорио је о састанку у Сарајеву 1993. године на којем је, према његовом сведочењу, Алија Изетбеговић испричао делегацији Сребренице да му је Бил Клинтон наводно понудио сценарио у којем би српске снаге ушле у Сребреницу и убиле 5.000 муслимана, након чега би уследила НАТО интервенција. Човек који је то јавно сведочио није био неки анонимни интернет коментатор. Био је начелник полиције Сребренице. И његово сведочење постоји. Следећа ствар. Током пробоја из Сребренице ка Тузли учествовао је велики број припадника Армије БиХ. Пут кроз шуме био је изузетно тежак и опасан, уз заседе, минска поља и оружане сукобе. Зато није могуће све људе који су нестали после пада енклаве једноставно ставити у исту категорију. Једно је човек који је погинуо у борби. Друго је човек који је заробљен. Треће је човек који је после заробљавања стрељан. А управо је разликовање тих категорија једно од кључних питања Сребренице. Ту је и Дражен Ердемовић, припадник јединице босанских Срба, који је признао учешће у стрељању заробљеника. Он је говорио о око 1.200 људи стрељаних на Брањеву. На самој локацији Брањево пронађена су 153 тела. Зашто? Зато што тела нису нужно остајала тамо где су првобитно сахрањена. Део посмртних остатака је касније премештан у секундарне масовне гробнице. И управо зато је прича о ексхумацијама далеко сложенија од простог. Број пронађених тела на једном месту не значи да су сви ти људи убијени управо на том месту. Тело може бити премештено, а место проналаска није нужно и место страдања. А сада број који се често заборавља. Пре пада Сребренице у енклави је, према различитим проценама, живело око 37.000 људи. После пада, у Тузлански регион стигао је огроман број избеглица. У документима УН помиње се број од 35.632 лица која су до почетка августа 1995. стигла у Тузлу. И зато демографију Сребренице није могуће свести на један број. Било је становника енклаве. Било је избеглица. Било је војника. Било је цивила. Било је људи који су побегли. Било је људи који су погинули у борбама. Било је заробљених. И било је људи који су након заробљавања стрељани. Све те категорије морају бити раздвојене ако заиста желимо истину. И још нешто. Према истраживањима о страдању Срба у Подрињу, током рата је у ширем подручју Сребренице и Братунца страдао 3287 српских цивила. Њихова имена не смеју нестати само зато што су страдали пре јула 1995. године Јер када говоримо о Сребреници, морамо говорити и о српским селима. Братунац – април 1992. Факовићи, Сикирићи, Бољевићи – мај 1992. Загони, Магашићи, Крњићи – јун 1992. Залазје, Бјеловићи – јул 1992. Миљевићи, Осмаче – август 1992. Бјеловац – децембар 1992. Јошаница – децембар 1992. Кравица – јануар 1993. Скелани – јануар 1993. И српска крв је текла Подрињем. Зато, када неко каже да је о Сребреници све решено и да више нема шта да се пита, ја бих му само поставио једно питање: Ако је све тако једноставно, зашто онда постоје толики различити спискови, различите бројке, сведочења, исправке, ексхумације и отворена питања? Историја није математика коју неко други израчуна уместо тебе. Историја се чита. Документи се отварају. Сведоци се слушају. Бројке се проверавају. И тек онда се доноси закључак. Нећемо заборавити српске жртве. Нећемо ћутати о злочинима. Нећемо прихватити да је једном народу дозвољено да пита, а другом наређено да ћути. Јер ако смо заиста сигурни у истину, онда се истине не бојимо. ✍Повест Срба | Милош Стојановић 🇷🇸СРПСКИ ГЛАСНИК
СРПСКИ ГЛАСНИК
Subscribers
11.2K
+0 24h
Reach per post (ERR)
14.5%1.6K avg views
Posting
67.6/day
last 18 minutes ago
Reactions per 1K views
52.6
❤ 🤣 🤬
Views over time
| When | Views |
|---|---|
| 9 Sep 2026, 17:08 | 0 |
| 12 Nov 2026, 19:15 | 1.3K |
Who shared this post
Posts in other channels we index that link to this one. (Forwards with a hidden source can't be traced.)
Nobody yet.