Рекло би се да су сви напори савременог човека усмерени на то да сачува време. Зато се праве електрични бријачи и покретне степенице; зато летимо брзим авионима, зато јуримо метроом или ауто-путем. А времена је све мање! И већ нам недостаје времена да читамо, да пишемо дуга писма која су људи некада писали једни другима; недостаје нам времена да волимо, да се дружимо, да идемо у госте, да се дивимо заласцима и изласцима сунца, да безбрижно шетамо по пољима... Куда нестаје време? Одакле та све већа трка с временом? Ми га штедимо, а њега је све мање и мање! И човек не стиже да буде човек. Човек не стиже да се испољи као човек, не стиже да оствари ни оно што му је природа подарила, ни да развије своје способности, своје замисли, своје снове. Данил Гранин (Даниил Гранин, 1919–2017), један од најпознатијих руских и совјетских књижевника, есејиста и јавних интелектуалаца 20. века. ⏺Можда је највећа противречност савременог доба управо то што је човек успео да уштеди готово све, осим времена за сопствени живот. У трци за ефикасношћу и брзином, заборавили смо да се време не може сачувати, већ само проживети. Зато је тренутак застајања, за разговор, шетњу, поглед на залазак сунца или једноставно постојање, постао луксуз без којег ризикујемо да изгубимо оно најважније: да останемо људи. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК