Џаба паре, џаба плате џаба пензије када нема мира ни дан ни ноћ. Када по сву ноћ проведеш будан и чекаш хоће ли ти упасти у кућу. Када се, кад заспиш, будиш на најмањи шум и мислиш – ето их. Размишљам, понекад помирен са судбином, нека ме ухапсе, знам да ми је савест мирна, и затвор је за људе, али се онда сетим деце. Још нису дошли до свог хлеба, још им требам, шта ће породица ако мене одведу, прича за РТ Балкан један од Срба из Зубиног Потока. t.me/BunkerSrb