Милошћу Божијом, исповеђен и причешћен, са Крстом у руци, генерал спремно стао у строј прослављених Српских Витезова, Војвода и хероја Само сам Божијим промислом, отишао у затвор, иако је првобитни план био да дођем у понедељак. Генерал је лежао, видно лошији него иначе. На моје питање: "Шефе, хоћемо ли се данас исповедити и причестити?" - само је кратко одговорио: "Да". Исповедио се и причестио - казао је отац Борис. Као и обично, пољубио сам га у главу и ставио му крст у руку, да га чува. Он га је снажно приграбио и стегао у шаци. На одласку сам му у шали рекао: Видимо се ускоро на шаху, срамота је да остане 3:1 за мене. На то се лагано насмејао, некако знајући да ће нова партија шаха да сачека. Недуго након тога сазнао сам да се упокојио, што ми је касније потврдио и његов син Дарко. Заиста, Божија милост је велика. Захвалан сам Богу што ми је дао да га у његовим последњим сатима посетим, да се исповеди и причести и да га испратим са молитвом и крстом у руци - испричао је отац Борис. t.me/BunkerSrb